Još jedan slobodni pad bitkoina: Poništen efekat Trampa
Cena bitkoina zabeležila je još jedan oštar pad u sredu i sada je na najnižem nivou od nekoliko dana nakon što je predsednik Donald Tramp pobedio na izborima 2024. godine.
Bitkoin je u poslednja 24 sata dostigao maksimum od 76.888 dolara, ali je u sredu popodne pao i do 72.222 dolara. To je nivo koji kriptovaluta nije videla još od 7. novembra 2024. Time su izbrisani dobici podstaknuti Trampovom izbornom pobedom i optimizmom u vezi sa blažom regulativom i povoljnijim nadzorom nad digitalnom imovinom.
Reč je o još jednoj velikoj rasprodaji bitkoina, koji je tokom prethodne tri nedelje vredeo i do 96.951 dolara. Zatim je postepeno klizio naniže, uključujući pad od 7% u subotu.
Analitičari nisu saglasni
Prema rečima Roba Hadika, generalnog partnera u kompaniji Dragonfly Capital, uzrok rasprodaje ne može se svesti na jedan faktor. Hadik je za CNBC rekao da je i dalje optimističan u pogledu srednjoročnih i dugoročnih izgleda bitkoina.
Drugi su znatno manje optimistični. Investitor Majkl Buri upozorio je na platformi Substack da bi pad bitkoina mogao da izazove „spiralu smrti“ koja bi nanela štetu kompanijama koje su se snažno kladile na ovu valutu. Dodao je da „ne postoji organski razlog u smislu stvarne upotrebe zbog kojeg bi bitkoin usporio ili zaustavio svoj pad“, preneo je Blumberg.
Stručnjaci navode da je deo nedavnog pada možda povezan sa nominacijom Kevina Vorša za predsednika Federalnih rezervi. Ipak, analitičarke Dojče banke Marion Labur i Kamila Sijazon istakle su da je „širi pad uglavnom izazvan masovnim povlačenjem sredstava iz institucionalnih ETF-ova“, prema navodima portala Investing.com.
I druge popularne kriptovalute, uključujući Itereum, BNB i Solanu, takođe su pale u sredu. Investitori su se povlačili iz visokorizične imovine usled pojačane volatilnosti.
„Tržište je uhvaćeno u rasprodaju vođenu momentom“, rekao je Ričard Ašer, direktor trgovanja u kompaniji OpenPayd, za Investing.com. Dodao je da veruje da će se „tržište ponovo naći u situaciji da je nedovoljno izloženo čitavoj klasi ove imovine“ kada se momentum ponovo okrene.
Trampova politika
Bitkoin je u nedeljama nakon Trampove pobede na izborima u novembru 2024. dostigao rekordne nivoe. Bio je podstaknut očekivanjima povoljnijeg regulatornog okruženja za kriptovalute. Međutim, nakon što je 6. oktobra 2025. dostigao rekordnu cenu od 126.198 dolara, zamah je oslabio jer su trgovci počeli da realizuju dobit i povlače se iz rizičnije imovine. Analitičari navode da su zabrinutost zbog kamatnih stopa i povlačenje velikih investitora iz kripta dodatno pojačali pritisak. Pad cena opteretio je šire tržište kriptovaluta, brišući veliki deo postizbornog zamaha.
Tramp je snažno zagovarao pretvaranje SAD u privlačnije okruženje za digitalnu imovinu. Uključujući potpisivanje izvršne naredbe kojom je formirana radna grupa Bele kuće za izradu saveznog okvira za kriptovalute i razmatranje nacionalnih zaliha digitalne imovine, kao i posebne naredbe o osnivanju Strateških rezervi bitkoina. Time je napravljen oštar zaokret u odnosu na godine regulatornog skepticizma prema kriptovalutama. Međutim, ovaj pro-kripto zaokret sudario se sa sve širim prisustvom Trampove porodice u kripto-sektoru. Od kovanica sa Trampovim brendom do kripto kompanije koja je nedavno prodala veliki udeo investitorima povezanim sa Emiratima. A to je podstaklo pitanja o sukobu interesa. Bela kuća negira da su političke odluke pod uticajem poslovnih interesa porodice. Kritičari tvrde da se time briše granica između upravljanja državom i privatne dobiti.
Majk Stanson, novinar Forbes