Ko ubija mačke u Francuskoj?
Ovog puta, zločin se dogodio u malom gradu Montrui-Žunje (Montreuil-Juigné) blizu Anžera u zapadnom delu francuskog Loara, gde je tokom praznika nestalo više od 40 mačaka, dok su zgranuti stanovnici sumnjali u serijskog „tueur de chats“ – ubicu mačaka – u njihovom okruženju.
Nedeljama u ovom gradu sa 7.000 stanovnika, policija je dobijala prijave nestanka mačaka kućnih ljubimaca – od kojih su neke zatim pronađene mrtve, ili od trovanja ili brutalnog prebijanja.
„Kada je broj nestalih mačaka porastao, lokalna žandarmerija je pokrenula istragu, a skloništa za životinje su izdala upozorenja, apelujući na vlasnike mačaka da svoje ljubimce drže unutra“, izveštava The Telegraph.
Početkom ovog meseca, mladić u dvadesetim godinama bio je identifikovan i uhapšen zahvaljujući video nadzoru instaliranom na zidu kuće koji ga je 22. decembra snimio u trenutku zločina, okončavajući mesec dana serije zločina.
„Mače mog komšije nestalo je nekoliko dana pre Božića“, rekao je vlasnik jedne mačke. „Pronađeno je mrtvo u kanti za smeće. Zatim vidimo čoveka kako dolazi oko 2:30 ujutro s baterijskom lampom. Poziva našu mačku i čim dođe do njegovih nogu, vidimo ga kako je uzima i stavlja u kesu. Naša mačka pronađena je kod ovog čoveka. Bila je prebijena do smrti daskom“.
Osumnjičeni, koji živi u gradu, priznao je ubistvo dvadesetak mačaka u Montrui-Žunjeu. Sada mu preti pet godina zatvora i novčana kazna od 75.000 evra.
Prema lokalnom listu Sud Uest, „on je divljao u (području) nekoliko meseci“ dok su se misteriozni nestanci mačaka nastavljali.
Veliki masakr
Slučaj ubice mačaka u Montrui-Žunjeu daleko je od izolovanog. Slični slučajevi prijavljeni su širom Francuske i, zapravo, u drugim evropskim zemljama, pri čemu su neke zloglasne „serijske ubice mačaka“ postali simboli drugih socijalnih problema u Francuskoj i inspirisali umetnička dela.
„The Great Cat Massacre and Other Episodes in French Cultural History“, na primer, dobro je poznata knjiga eseja američkog istoričara Roberta Darntona, prvi put objavljena sredinom 1980-ih.
Naziv knjige dolazi od njegovog najpoznatijeg poglavlja koje detaljno opisuje „masakr“ mačaka koji su izvela dva šegrta štampara koji su živeli i radili u užasnim uslovima, dok su brojne mačke, namenjene sprečavanju miševa da jedu zalihe papira, bile lepo tretirane i hranjene u Parizu krajem 1730-ih.
Za neke istoričare, ta epizoda klanja mačaka služi kao rani primer radničkog protesta zbog uslova rada i može se posmatrati kao preteča Francuske revolucije.
Ubice mačaka u selima
Od masovnih trovanja u letovalištu na jugozapadu 2017. do osude muškarca 2020. zbog krađe, mučenja i ubistva mačaka, to pitanje je stalni problem, ne samo u Francuskoj, već i drugde u Evropi.
Okvirno u isto vreme kada su se dešavala ubistva mačaka u Loari, 31. decembra u Španiji – zemlji koja u mnogim regionima pati od populacije divljih mačaka – izbila je pobuna nakon otkrića tela više od 50 uličnih mačaka navodno otrovanih na lokalnoj deponiji gde se kolonija nalazila u La Karloti, selu nedaleko od južnog grada Kordobe.
Tokom onoga što se naziva „envenenamientos recurrentes“ – ponovljeno trovanje – na društvenim mrežama u Andaluziji, polovina populacije od 500 registrovanih mačaka u La Karloti i okolini već je „nestala“, prema izveštajima ABC de Cordoba.
U međuvremenu, početkom decembra, žena iz Arloa, malog grada na severu Francuske, pronašla je osam mačaka otrovanih u svom vrtu, prema La Vua du Nord.
Za vlasnike mačaka čiji su ljubimci misteriozno nestali u Braju-l-Marilu, malom mestu blizu Abvila u severnom delu francuskog regiona Som, problem leži u komšijama koje očigledno ne vole mačke.
Tokom nekoliko meseci, oko 20 domaćih mačaka umrlo je ili nestalo pod sumnjivim okolnostima. Mnogi stanovnici koje su intervjuisali lokalni mediji veruju da komšije love mačke. „Kada vide mačku, pucaju u nju!“, rekao je jedan za Aktu Frans. „U Braju ne vole mačke“, dodao je. Neki mrtvi mačići pronađeni su sa ozbiljnim povredama od metka.
Tokom tri nedelje 2022. godine, grad Sitri u Sinu na Marni izgubio je devet mačaka, što je navelo meštane da postave upozoravajuće znakove na kojima piše „Budite oprezni, mačji ubica živi u selu“, i da pozovu policiju da istraži, izveštava The Telegraph.
Muškarac star 39 godina iz Vesula u istočnoj Francuskoj je 2020. osuđen zbog krađe, mučenja i ubistva lokalnih mačaka. Ubica mačaka, poznati korisnik droge, priznao je da je krao mačke koristeći povodac, a zatim ih ubadao više puta ili ih tukao do smrti daskom ili bacanjem o radijator.
Više od 200 mačaka lutalica i kućnih mačaka u letovalištu Sen-Pjer-la-Mer u Adu na jugozapadu Francuske ubijeno je 2017. tokom nekoliko nedelja u očiglednoj kampanji masovnog trovanja, koje je ostavljalo mačke sa plavim jezicima i lokalne stanovnike u šoku.
„S gubitkom životinja koji pogađa toliko vlasnika, klima postaje nepodnošljiva; svi sumnjaju u sve“, rekao je jedan stanovnik lokalnom listu Le Ver. „Svi se bojimo da će dete jednog dana uneti ovaj otrov o kojem ništa ne znamo“.
Plen i predatori mačaka: Polemika
Kako se slučajevi množe, tako se množe i kontroverze.
Uticaj mačaka koje žive napolju u gradovima i manjim mestima je ogroman za biodiverzitet planete. Nedavna istraživanja potvrđuju definiciju kućnih ljubimaca kao „super predatora“ koji prete mnogim vrstama, posebno malim pticama.
Neke su se države odlučile za radikalne mere kontrole. Na primer, Australija je odlučila da koristi novu tehnologiju koja ispaljuje otrovni gel na divlje mačke kao deo strategije za njihovo istrebljenje. Ubilački roboti prepoznaju divlje mačke po njihovoj silueti i hodu i ispaljuju otrov na njih.
Francuska ima populaciju mačaka od neverovatnih 14 miliona, a njihovo postojanje predstavlja mnoge ekološke izazove, sa naučnom zajednicom zabrinutom zbog njihovog uticaja na divlji svet.
Nova kompilacija podataka iz više od 500 studija o ishrani domaćih ili napuštenih mačaka pokazuje da su mačke mogle da pojedu ukupno 2.084 različitih vrsta malih životinja. Među njima su 47% ptica, 22% gmizavaca, 21% malih sisara, značajan broj insekata (6%) i vodozemaca (3%).
Sesilija Rodrigez, saradnica Forbes