Koji evropski gradovi imaju najskuplje cene struje i gasa i gde je na toj listi Beograd?

Cene energije za domaćinstva u Evropi naglo su porasle nakon ruske invazije na Ukrajinu početkom 2022.

Stabilizovale su se otprilike godinu dana kasnije, ali su i dalje iznad nivoa pre krize prema indeksu cena energije za domaćinstva (HEPI).

Troškovi energije najvažniji su za domaćinstva sa niskim prihodima, koja na te troškove troše veći deo svog budžeta.

Prema Eurostatu, struja, gas i druga goriva u proseku čine 4,6% ukupne potrošnje domaćinstva u EU.

Cene se značajno razlikuju širom Evrope prema HEPI-ju, koji su sastavili Energie-Control Austria, MEKH i VaasaETT.

Dakle, koji evropski glavni gradovi imaju najskuplje i najjeftinije cijene struje i gasa od početka 2026.?

Od 2. januara 2026., cene električne energije za krajnje korisnike u domaćinstvima kretale su se od 8,8 c€/kWh u Kijevu do 38,5 c€/kWh u Bernu, dok je prosek EU iznosio 25,8 c€/kWh, prenosi Euronjuz.

Berlin (38,4), Brisel (36,5), Dablin (36,5), London (36,4) i Prag (36,4) bili su među najskupljim gradovima za električnu energiju za domaćinstva.

Uz Kijev, Budimpešta (9,6), Podgorica (11,1) i Beograd (11,6) nude najjeftinije cene električne energije za domaćinstva.

Cene električne energije su niže u glavnim gradovima srednje i istočne Europe, osim u Pragu i redovno premašuju prosek EU u glavnim gradovima pet najvećih evropskih privreda, a to je bio slučaj i u januaru 2026.

Zašto postoje tolike razlike u cenama?

Specifični tržišni faktori igraju ključnu ulogu u tim razlikama među zemljama. Predstavnici HEPI-ja ističu oslanjanje na prirodni gas ili obnovljive izvore energije, kao i strategije određivanja cena i unakrsno subvencionisanje.

Porezi i troškovi distribucije takođe su važni. Oni mogu snažno uticati na rangiranje i cene, kao što se vidi u slučaju Berlina.

Kada se prilagodi standardu kupovne moći (PPS), rangiranje cena električne energije značajno se menja. PPS – mjera koja uzima u obzir lokalne prihode i troškove života, uklanja opše razlike u nivoima cena i nudi pravednije poređenje.

Prema tom merilu, cene električne energije kreću se od 10,9 u Oslu do 49 u Bukureštu.

Najznačajnije promene na lestvici uključuju Bern, koji je pao s prvog na 22. mesto prema PPS-u. Luksemburg je pao sa 17. mesta na 26., Bukurešt se popeo s 11. na prvo mesto, a Riga se popela s 14. mesta na peto mesto prema PPS-u.

Ove promene pokazuju da, iako mnogi istočnoevropski glavni gradovi imaju niže nominalne cene električne energije, slabija kupovna moć čini električnu energiju većim teretom za domaćinstva.

Nasuprot tome, zapadnoevropski i severnoevropski gradovi mogu izgledati skupo u nominalnom smislu, ali postaju relativno pristupačniji u smislu PPS-a.

Stokholm rekorder

U januaru 2026. cene prirodnog plina za domaćinstva kretale su se od 1,6 c€/kWh u Kijevu do 35 c€/kWh u Stokholmu.

Unutar EU-a, cena u Stokholmu bila je 13 puta viša nego u Budimpešti, gdje je plin koštao 2,6 c€/kWh.

Amsterdam je drugi sa 17,4 c€/kWh. To pokazuje da su cene plina u Stokholmu dvostruko veće od cena u drugom mestu na listi.

Izveštaj HEPI-ja to povezuje sa strukturom švedskog tržišta gasa. Švedska ima samo oko 77.000 domaćinstava koja koriste plin u celoj zemlji, od kojih je oko 50.000 spojeno na izolovanu plinsku mrežu u Stokholmu.

Bern (15,8), Lisabon (13,8), Rim (13,6), Pariz (12,8), Beč (12,7), Dablin (11,7) i Prag (10,7) su među skupljim gradovima, s cenama gasa iznad proseka EU od 10,6 c€/kWh.

Švedski glavni grad i dalje je najskuplji za cene gasa, koje se kreću od 3,6 u Budimpešti do 28,5 u Stokholmu.

Bern je pao s trećeg na 6. mesto, Luksemburg s 13. na 24. mesto, a Berlin s 11. na 18. mesto po PPS-u.

Sofija se popela s 15. na peto mesto, Vilnius sa 17. na 11. mesto, dok se Bukurešt popeo s 23. na 17. mesto po PPS-u.

Podaci pokazuju da se gradovi s nižim cenama gasa često penju na lestvici najskupljih kada se uzmu u obzir nivoi dohotka, dok se zapadne i severne prestonice s visokim cenama često čine relativno pristupačnijima.

Forbes Hrvatska