Kvartalni monitor: Naredne godine rast BDP između 4 i 4,2%

Srbija će u 2024. godini ostvariti rast između 3,6 i 3,7 odsto, što je dobar rezultat u periodu stagnacije evropskih privreda, dok se naredne godine predviđa rast između četiri i 4,2 odsto, navodi se u prognozama novog izdanja Kvartalnog monitora i dodaje da inflacija opada sporije od očekivanog.

U trećem kvartalu, bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je povećan za 3,1 odsto, što predstavlja znatno usporavanje u odnosu na prvu polovinu godine, a naveći doprinos rastu dolazi od IT usluga, građevinarstva i industrije.

U prognozama se upozorava da bi eventualno uvođenje carina Sjedinjenih Američkih Država (SAD) članicama EU ili nestašica naftnih derivata negativno uticalo na rast BDP.

Inflacija od sredine godine fluktuira između četiri i 4,5 odsto i ona je među višim u Evropi, a na njeno usporeno opadanje utiče rast domaće tražnje, troškova rada i administrativno regulisanih cena.

Domaća tražnja i troškovi rada će uticati na sporije opadanje inflacije i u narednoj godini, navodi Kvartalni monitor, koji objašnajava da veća inflacija od evropske uz fiksni kurs ima za posledicu da se cene u evrima u Srbiji brže približavaju evropskim cenama, nego što to odgovara njenom nivou razvijenosti.

Na tržištu rada nastavljaju se pozitivni trendovi, ali je nepovoljno što jedinični troškovi rada rastu.
Nastavlja se visok rast realnih zarada, ali nešto sporije nego u prethodnim kvartalima, jer su zarade u trećem kvartalu za 9,3 odsto veće nego pre godinu dana, ali su manje za 1,3 odsto u odnosu na drugi kvartal.

U izdanju Kvartalnog monitora se navodi da je visok rast stranih investicija najvažaniji pozitivan rezultat u ekonomskim odnosima sa svetom.

Za 10 meseci javni prihodi su realno povećani za 8,7 odsto, dok su rashodi povećani za 10,2 odsto.
Prihodi od skoro svih poreskih oblika ostvarili su približno ujednačen rast, dok na strani rashoda prednjači rast javnih investicija, penzija i plata.

U ovoj godini očekuje se fiskalni deficit nešto manji od plana 2,7 odsto, dok u narednoj postoji rizik
da bude veći od plana tri odsto zbog dodatnih rashoda, poput subvencija za stambene kredite i GSP.

Velike centralne banke smanjuju restriktivnost monetarne politike, dok Narodna banka Srbije od septembra nije smanjila referentnu kamatnu stopu, ističe Kvartalni monitor, pa je opravdana opreznost NBS, jer je inflacija još blizu gornje granice ciljnog koridora.

Kreditiranje građana i privrede raste, dok kamatne stope blago opadaju, što će se nastaviti i u narednoj godini, zaključuje Kvartalni monitor.

Fonet