Kvartalni monitor: Značajno pogoršanje ekonomskih rezultata od početka godine

U Srbiji je na početku godine došlo do pogoršanja rezultata privrede koji se manifestuju kroz značajno usporavanje rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji je sa 3,3 odsto u poslednjem kvartalu prošle godine pao na dva odsto u prvom kvartalu ove godine, zaključci su poslednjeg broja Kvartalnog monitora QM80.

Glavni i odgovorni urednik QM Milojko Arsić izjavio je novinarima na Ekonomskom fakultetu da je došlo do stagnacije na tržištu rada i do povećanja deficita u trgovini sa svetom.

Pozitivni rezultati su ostvareni u oblasti obaranja inflacije, kao i u održanju fiskalnog deficita u planiranim okvirima, uprkos velikim promenama u fiskalnoj politici, rekao je Arsić.

Napominjući da je i u drugim zemljama došlo do pogoršanja stanja privrede, Arsić je ocenio da je situacija u Srbiji lošija zato što su, osim opštih faktora koji su uticali na druge zemlje, postojali i specifični unutrašnji faktori.

Prvi faktor se odnosi na političku krizu koja generiše neizvesnost, što utiče na investicije i na odlaganje dela tekuće potrošnje koja nije neophodna. Takođe, postoji strukturni problem u privredi Srbije – deo preduzeća koja su do sada poslovala postala su niskoproduktivna i ne mogu da nastave poslovanje, ukazao je Arsić.

Prema njegovim rečima, to se pre svega odnosi na tekstilnu industriju i industriju kablova koji se povlače iz Srbije, a naglasio je da to nije povezano sa političkom krizom.

Jedan od specifičnih strukturnih problema, dodao je Arsić, jeste i loše upravljanje javnim preduzećima, te je u prvom kvartalu ove godine zabeležen “značajan pad proizvodnje električne energije”, što takođe nije povezano sa političkom krizom.

Treći faktor je nešto opštiji i odnosi se na pogoršanje cenovne konkurentnosti privrede Srbije, što znači da zarade rastu brže od produktivnosti i da postoji jačanje dinara.

Arsić je istakao da je važno da fiskalna politika ostane u okvirima koji su dogovoreni sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), da fiskalni deficit bude manji od tri odsto i da se nastavi obaranje inflacije.

Kao najvažniji problem privrede Srbije, Arsić je naveo ekonomske fundamente, ističući da je za dugoročan rast privrede važno unaprediti kvalitet institucija, usvojiti bolje zakone i primeniti ih. Takođe, važno je da se unapredi kvalitet obrazovanja, istraživanja i razvoja, jer se Srbija nalazi u grupu zemalja koje su na višem srednjem nivou razvijenosti. Da bi dostigao najviši nivo razvijenosti potrebno je da proizvodnja bude zasnovana na modernoj tehnologiji, ukazao je Arsić.

Prema njegovom mišljenju, realizacija projekta međuanrodne specijalizovane izložbe EXPO 2027. u Beogradu pozitivno utiče na privredni rast.

Međutim, sporna je dugoročna isplativost te izložbe – šta će se raditi sa objektima po njenom završetku.
„Imamo najave da će se objekti demontirati i od njih napraviti škole ili domove zdravlja, što podrazumeva dodatne troškove, i postavlja pitanje koliko će to biti funkcionalno i adekvatno“, rekao je Arsić i ocenio da postoje važnija ulaganja nego što je to EXPO – infrastruktura, obrazovanje, zdravstvo, a to je sve potisunto zbog te izložbe i nacionalnog stadiona.

Kada je reč o sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS), Arsić je konstatovao da je Srbija u pasivnoj poziciji i da može samo da reaguje i pokušava da odložimo sankcije, a u jednom trenutku da traži da se definitivno napusti takva politika.

FoNet