MAT:U Srbiji za prva dva meseca BDP veći 1,9 odsto, ali veći i deficit u budžetu

Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prva dva meseca 2026. međugodišnje je uvećan za oko 1,9 odsto, što je za 0,9 procentnih poena bolji rezultat u odnosu na isti period 2025. godine, ali je deficit u budžetu veći za 44,8 milijardi dinara nego u istom periodu 2025, objavljeno je u novom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Ključni izvor rasta bili su sektori: Ostale usluge, Građevinarstvo i Neto porezi, dok je negativan doprinos potekao od Industrije.

„Industrijska proizvodnja je u februaru 2026. godini neznatno smanjena u odnosu na isti mesec prošle godine, a uzimajući u obzir sve geopolitičke izazove, probleme sa poslovanjem pančevačke rafinerije, te da je februar ove godine u odnosu na februar prošle imao jedan radni dan manje za ovakav rezultat industrije možemo reći i da je korektan“, navedeno je u tekstu Ocena privredne aktivnosti. ;
U prva dva meseca ove godine, robni izvoz je bio viši 1,6 odsto međugodišnje, a robni uvoz niži 3,5 odsto međugodišnje.

Približno 85 odsto robnog uvoza pokriveno je, kako je navedeno, izvozom, što je osetno bolji rezultat u odnosu na godinu dana ranije (80,7 odsto).
U budžetu Srbije je u prva dva meseca ove godine ostvaren deficit od 70,5 milijardi dinara, što je za 44,8 milijardi dinara veći deficit u odnosu na isti period 2025.
Vrednost prometa robe u trgovini na malo u februaru 2026. bila je za 4,6 odsto realno veća nego u istom mesecu prethodne godine.

U januaru 2026. godine prosečna neto zarada nominalno je međugodišnje uvećana za 10,2 odsto, a realno za 7,6 odsto.
U januaru i februaru 2026. registrovana je mesečna inflacija od 0,3 odsto i 0,5 odsto, te međugodišnja inflacija od 2,4 odsto i 2,5 odsto.
Inflacija se od septembra 2025. godine kreće u okvirima cilja NBS na nivou nižem od tri odsto, što je prevashodno rezultat ograničenja marži u trgovini robom široke potrošnje, koja su prestala da važe od marta 2026.

Srbija je u februaru 2026. imala veću međugodišnju inflaciju od proseka EU. Međugodišnja inflacija je u februaru u Srbiji iznosila 2,5 odsto, a u Evropskoj uniji 2,1, odnosno u evrozoni 1,9 odsto.
Od 27 zemalja članica EU veću međugodišnju inflaciju nego Srbija imalo je sedam zemalja, od kojih su najveće stope zabeležene u Rumuniji (8,3 odsto), Slovačkoj (četiri odsto) i Hrvatskoj (3,9 odsto).