Milojko Arsić: Ako bude poremećaja na deviznom tržištu, moguća kriza javnog duga
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić izjavio je danas da bi cilj nove Vlade Srbije trebalo da bude stvaranje uslova za održiv privredni rast, dalje smanjenje nezaposlenosti, očuvanje makroekeonomske stabilnosti, da inflacija bude na niskom nivou, manje kamatne stope, kao i da država ne uđe u dužničku krizu.
„Privredni rast u proteklih 11 godina je bio skroman, jer za taj period ostvaren realni privredni rast od 32 do 33 odsto. Računanje u evrima je potpuno nerelevantno jer su i cene u evrima porasle. Tako je samo u prethodne dve godine BDP u evrima porastao kumulativno za 30 odsto, a realni rast iznosi malo preko pet odsto“, kazao je Arsić novinarima.
On smatra da je jedan od važnih faktora za podsticanje privrednog rasta, na koji bi nova Vlada Srbije trebalo obrati pažnju, stvaranje boljih uslove za domaće privrednike, kako bi domaće privatne investicije porasle.
„To je važno, jer se može očekivati smanjivanje stranih direktnih investicija, jer su porasli troškovi poslovanja i u Srbiji“, kazao je Arsić.
Kako je objasnio, plate u Srbiji merene u evrima su veće nego pre pet godina, cene energenata su porasle, povećava se izdvajanje za ekološko poslovanje, što sve povećeva ukupne troškove poslovanja u Srbiji i ne može da se računa sa novim stranim investicijama kao ranijih godina.
„Zato je važno da se otklone administrativne barijere za domaće privrednike, da se stvore uslovi za ravnopravnost domaćih privrednika, bez diskriminacije po bilo kom pitanju“, kazao je on.
Govoreći o zaduživanju zemlje, on je kazao da će Srbija da se zaduži verovatno za oko 15 milijardi evra.
„Najavljene investicije u vezi sa održavanjem specijalizovane svetske izložbe EXPO 2027. u Beogradu od 17,8 milijardi evra neće biti jedine u narednom periodu. Pored njih biće investicija i na loklanom nivou i ukupne investicije bi mogle da iznose 23 do 24 milijardi evra, što je oko sedam odsto budućeg BDP koji podrazumeva rast od oko četiri odsto i opadajuću inflaciju“, kazao je on.
Prema njegovim rečima, ukoliko bi se to dogodilo, onda bi učešće duga u BDP bilo 55 odsto, što je, kako je naveo, još uvek umereno, ali sve pod uslovom da kurs ostane fiksan.
„Ukoliko bi iz bilo kog razloga došlo do poremećaja na deviznom tržištu, onda bi mnogo šta bilo dovedeno u pitanje, uključujući i održivost javnog duga Srbije“, naveo je Arsić.
Zato smatra da bi bilo dobro da se poveća učešće poreza u finansiranju investicija, jer se to koristilo i ranije.
Beta