Najskuplji kvadrat u 2023. koštao je 11.475 evra, a komšijin stan 2,6 miliona evra

Beograd drži skoro sve rekorde. Najskuplji kvadrat stana u Srbiji lane je prodat za čak 11.475 evra, na lokaciji Beograd na vodi. Novi vlasnik je po toj ceni kupio 143 kvadrata. U komšiluku, u istom naselju, prodat je i najskuplji stan – 383 kvadrata su koštala 2,6 miliona evra.

Savski venac je beogradska opština koja je prošle godine pobedila i u trci najskupljih kuća. Upravo tu je prodata jedna za 4,8 miliona evra. Stari grad je prvi po ceni garažnog mesta. Stanovnik Beograda je za garažu isplatio čak – 63.000 evra.

Podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da je, malo neočekivano, najskuplji poslovni prostor prodat u Novom Pazaru. Svaki kvadrat je plaćen 23.375 evra, a ima ih 88. Najviša ugovorena cena poslovnog prostora od 7,8 miliona evra ostvarena je na beogradskoj opštini Palilula, površine – 7.551 kvadrata.

U Kaću je kvadrat zemlje dostigao najveću cenu – 79 evra, dok je najskuplja poljoprivredna parcela, od 249 hektara, plaćena u Vrbasu. Kupac je za nju dao 3,5 miliona evra.

Izveštaj RGZ, i pored ovolikih cena, pokazuje da je lane tržište bilo u padu. I obim prometa, baš kao i vrednost, pale su 13 odsto u odnosu na 2022. godinu. U padu je i broj kupaca koji nekretnine plaćaju uz podršku banke. Lane je svega sedam odsto prodatih nekretnina plaćeno sredstvima iz kredita.

„Srpsko tržište nepokretnosti je tokom prethodne godine karakterisala stabilnost i otpornost na svetske trendove, što se ogleda u činjenici da i dalje drži viši nivo u odnosu na predpandemijske brojke”, mišljenje je RGZ. „Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 6,5 milijardi evra, što je čak 57,8 odsto više u odnosu na 2019. i za 13 odsto manje u odnosu na rekordnu 2022. godinu. Ukupno je izvršeno 121.627 kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u prethodnoj godini, što je za 15,7 odsto više u odnosu na 2019. pre izbijanja pandemije korona virusa i za 13 odsto manje nego u 2022. godini”.

Teritorijalno, najviše prodaja nepokretnosti ostvareno je u Vojvodini (33 odsto svih kupoprodaja), Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (27 odsto svih kupoprodaja), Gradu Beogradu (23 odsto kupoprodaja), dok je region Južne i Istočne Srbije zabeležio udeo od 17 odsto u broju kupoprodaja nepokretnosti. Najveći broj kupoprodaja u ukupnom prometu nepokretnosti zauzima prodaja stanova (26 odsto). Osim stanova najviše je prometovano poljoprivredno zemljište (17 odsto), građevinsko zemljište (16 odsto) i kuće (13 odsto).

„U Gradu Beogradu za sve nepokretnosti je izdvojeno 3,2 milijarde evra, a u Beogradu je zabeleženo i najveće učešće u ukupnoj sumi prometovanih stanova”, dodaje se u izveštaju RGZ. „Tako je 61 odsto svih stanova kupljenih u 2023. je kupljeno u Beogradu. Osim stanova, Beograd ima najveće učešće i u vrednosti prometovanih garažnih prostora (74 odsto), poslovnih prostora (53 odsto), poslovnih objekata (51 odsto) i građevinskog zemljišta (36 odsto)”.

U tom malom procentu nepokretnosti plaćenih kreditom, najviše je stanova. Ukupno 17 odsto svih stanova u Republici Srbiji je plaćeno sredstvima pozajmljenim od banke.