Naučnici napravili keks od plastičnih flaša: Mogli bi da ublaže nestašice i hrane astronaute

Istraživači sa Univerziteta Sautern Ilinois razvili su mikroorganizme koji mogu da razgrađuju odbačene plastične flaše i biljni otpad i pretvaraju ih u proteinski bogat keks. Ova biološka transformacija u više koraka mogla bi da pomogne u rešavanju problema zagađenja plastikom i nadolazeće globalne krize sa hranom. Takođe, i da doprinese snabdevanju budućih misija sa ljudskom posadom u dubokom svemiru.

Istraživači sa Univerziteta Sautern Ilinois u Karbondejlu napravili su ono što nazivaju „µBites“. To je proteinima bogat keks čiji su osnovni sastojci prvobitno bili odbačena PET plastika, od koje se prave flaše za sokove i vodu, kao i ostaci stabljika i listova kukuruza.

Rad, sproveden u okviru projekta koji predvodi NASA i čiji je cilj razvoj hrane za istraživanje dubokog svemira, koristi vodu i kiseonik pod ekstremno visokim temperaturama i pritiskom kako bi se čvrsta plastika i biljna biomasa razložile na sitne delove koje mikroorganizmi mogu da prerade.

Genetski programirane kvasnice zatim ponovo sastavljaju te fragmente u proteine, masti i kiseline. 3D štampač konačnu smešu oblikuje u kekse.

Ukus se dodaje pomoću pekarskog kvasca genetski izmenjenog tako da direktno iz biljne biomase proizvodi aromu vanile. Druga vrsta kvasca pretvara etilen-glikol, molekul koji se nalazi u PET plastici, u beta-karoten. To je jedinjenje koje organizam pretvara u vitamin A, navodi istraživački tim.

Bezbedno za konzumaciju

Testiranja bezbednosti potvrdila su da su µBites bezbedni za konzumaciju, ali tim još čeka odobrenje institucije pre nego što sprovede formalna testiranja ukusa.

Tokom već obavljenih testiranja mirisa, većina učesnika rekla je da bi jela ovaj keks u uslovima ograničenih resursa, naveli su istraživači.

Istraživač Lahiru Džajakodi rekao je da tim želi da u keks doda skrob, vlakna i zaslađivač i da se nada da će oni biti spremni za konzumaciju u široj javnosti za nekoliko godina.

Ljudi se već hiljadama godina oslanjaju na mikroorganizme kroz tradicionalnu fermentaciju. Koriste ih za pretvaranje sirovih sastojaka u stabilne namirnice poput hleba, sira i jogurta. Međutim, savremena biotehnologija omogućava genetsko modifikovanje mikroorganizama kako bi neorganske materijale ili otpad pretvarali u veoma hranljiva jedinjenja.

Direktnim pretvaranjem ugljeničnog otpada u hranjive namirnice proizvedene 3D štampom, poput „µBitesa“, istraživači nude održivu alternativu tradicionalnoj poljoprivredi koja funkcioniše po principu zatvorenog ciklusa.

Potencijal za smanjenje nestašica hrane

Teoretski, nova tehnologija mogla bi da ublaži ozbiljne nestašice hrane tokom humanitarnih kriza. Mogla bi i da obezbedi hranu u sredinama sa ograničenim resursima, poput svemirskih misija, i drastično smanji zagađenje plastikom.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, procenjuje se da 2,1 milijarda ljudi širom sveta nema pouzdan pristup dovoljnoj količini hrane. Oko 645 miliona suočava se sa hroničnom glađu. Projekcije ukazuju da će globalna potražnja za hranom nastaviti naglo da raste. Zato bi do 2050. godine gotovo 30% svetskog stanovništva moglo biti izloženo riziku od gladi.

„Mikroorganizmi su veoma pametni. Zato koristimo njihove sposobnosti da rešimo probleme koje smo sami stvorili“, rekao je Džajakodi u saopštenju o radu svog tima.

Meri Vitfil Rolofs, novinarka Forbes