Nedeljnik: Novo zaduživanje Telekoma za pokrivanje starog duga

Skupština akcionara Telekoma Srbija usvojila je danas odluku o refinansiranju dinarskih obveznica izdatih 2020, objavio je Nedeljnik.

Novom emisijom obveznica, sa rokom dospeća od pet godina, biće zamenjen dug koji dospeva u septembru 2025. godine, a koji je usled globalnih monetarnih kretanja postao znatno skuplji za servisiranje.

Iznos kamatne stope za ovo zaduživanje za sada nije poznato.

Tokom 2020. godine, Telekom se na domaćem tržištu kapitala zadužio za iznos od oko 200 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.

U tom trenutku, uslovi su bili izuzetno povoljni, sa varijabilnom kamatnom stopom koja se sastojala od tromesečnog belibora i marže od 2,95 odsto, što je tada iznosilo ukupno oko četiri odsto, navodi Nedeljnik.

Međutim, usled zaoštravanja monetarne politike i rasta referentnih stopa, belibor je skočio na skoro pet odsto, čime je ukupna kamata koju Telekom plaća na ove obveznice porasla na skoro osam odsto.

Šira strategija zaduživanja na stranim tržištima

Telekom Srbija je u oktobru 2024. emitovao petogodišnje obveznice na berzi u Dablinu i na taj način prikupio 900 miliona dolara.

Kamatna stopa na te obveznice iznosi sedam odsto, ali je kompanija, kako je navedeno u saopštenju, nakon što je hedžovan valutni rizik iz dolara u evro, obezbedila da konačna kamatna stopa iznosi 5,9 odsto u evrima.

Čelnici kompanije tada su objavili da je ukupna tražnja iznosila 5,5 milijardi dolara kao i da će prikupljeni novac biti iskorišćen za refinansiranje postojećih kredita i vraćanje ranijih dugova.

Zeleno svetlo za buduće emisije

Ovo nije kraj priče o Telekomovim obveznicama.

U junu ove godine Skupština Telekoma donela je odluku kojom se odobrava buduća „emisija dugoročnih obveznica i/ili drugih dužničkih hartija od vrednosti … u maksimalnom ukupnom iznosu do 1,2 milijarde evra“.

Očekuje se da će se i ova sredstva, kada budu realizovana, iskoristiti za dalje optimizovanje duga i refinansiranje postojećih obaveza odnosno za “zamenu” starijih i skupljih dugova novim, dugoročnijim zaduženjima sa fiksnim i povoljnijim kamatnim stopama, piše Nedeljnik.