Nova ekonomija: Most između Zemunskog keja i Lida sve bliži realizaciji

Postavljanje pešačkog mosta između Keja oslobođenja u Zemunu i kupališta Lido sve je bliže realizaciji, jer je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove grada Beograda oglasio rani javni uvid za potrebe izrade Plana detaljne regulacije za ovaj projekat, objavila je danas Nova ekonomija. Cilj izrade Plana je definisanje pravila uređenja i građenja za realizaciju, kojim bi bio povezan Kej oslobođenja i kupalište Lido na Velikom ratnom ostrvu.

Predloženim planom obuhvaćeno je 11 hektara zemljišta.

„Ovim mostom bi se povećala atraktivnost predmetnog područja kako u turističkim sadržajima, tako i u ambijentalnom smislu, gde se novim pešačkim komunikacijama ostvaruju novi sadržaji i vizure ka obalama i rečnom toku Dunava“, navodi se u objavljenoj dokumentaciji.

Dodaje se da će most omogućiti lakšu dostupnost šetalištima na desnoj obali Dunava.

Navedeno je da će planirana biciklistička staza, koja će se nalaziti na mostu, povezivati postojeću biciklističku stazu, od Ušća dolazi do hotela Jugoslavija i koja mora da ima minimalnu širinu od 2,5 metra ili dve jednosmerne staze od 1,5 metra.

Planirani most imaće, kako se navodi, stubove u rečnom koritu rukavcu Dunava, uz poštovanje svih uslova koji proističu iz zahteva vezanih za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe kao i uslova svih drugih nadležnih institucija. Takođe, na most će morati da se postave vertikalna saobraćajna signalizacija, za sve učesnike u pešačkom, biciklističkom, a naročito u plovnom saobraćaju rekom, kao i noćno osvetljenje kako bi most bio uočljiv u svim vremenskim uslovima.

Veliko ratno ostrvo je, kako piše Nova ekonomija, zaštićeno prirodno dobro sa zaštitom trećeg stepena, te na tom području ne bi bilo gradnje objekata.

Most bi, takođe, ulazio u zonu turizma i zonu ekološki značajnog područja „Ušće Save u Dunav“.

„Kada se sve to uzme u obzir, planiranje mosta na ovoj lokaciji moguće je samo pod uslovom da se svi građevinski radovi obavljaju van granica zaštićene zone, uz pristup obali koji mora biti izveden od prirodnih materijala (drvena konstrukcija) između pristana na ostrvu i konstrukcije mosta“, piše Nova ekonomija.

U dokumentaciji piše da izgradnja pešačkog mosta između Zemuna i Velikog ratnog ostrva predstavlja zahvat koji bi imao „direktne posledice na bezbednosni, vojni i operativni režim u području dunavskog priobalja“.

„Zbog toga je, pre donošenja bilo kakve odluke o realizaciji projekta, neophodno analizirati njegove posledice po rad ministarstva unutrašnjih poslova, posebno Rečne policije i jedinica odgovornog za bezbednost plovidbe, kao i posledice u odnosu na Vojsku Srbije, koja u neposrednoj okolini vrši redovne operativne i obučne aktivnosti“, piše Nova ekonomija.

U dokumentaciji piše da se u prostoru oko Velikog ratnog ostrva redovno postavlja pontonski most od strane Vojske Srbije radi obuke i privremenog obezbeđivanja pristupa ostrvu, što predstavlja aktivnost operativnog značaja prema Zakonu o vojsci i Zakonu o odbrani.

„Osim toga, u istom području nalaze se i aktivnosti Drugog rečnog odreda Vojske Srbije, koji koristi reon za manevre, pristajanje plovila, pripremu zahvata i obuku. Izgradnja trajnog mosta neposredno bi ugrozila mogućnost jedinica da vrše nesmetane operacije, otežala upravljanje vojnim plovilima i povećala izloženost vojnih aktivnosti posmatranju od strane civilnih lica, što je suprotno Zakonu o odbrani i pravilima o zaštiti vojnih objekata i vojno-bezbednosnih zona“, navodi se u dokumentaciji.

Dodaje se da je Zakonom propisano da vojni objekti i zaštićene vojne zone, uključujući reonske lokacije na kojima se nalaze plovila, tehnika i jedinice, podležu posebnom režimu zaštite, a pristup i rad u njihovom okruženju ne smeju biti ugroženi civilnom infrastrukturom bez saglasnosti nadležnih organa ministarstva odbrane.

„Uvođenje trajnog mosta, koji bi omogućio stalni, nekontrolisani prilaz licima dosad teško dostupnom području oko vojnih operativnih zona, direktno utiče na primenu ovih zakona i zahteva prethodnu bezuslovnu saglasnost ministarstva odbran“, piše Nova ekonomija.

Kako je objašnjeno, na osnovu svih navedenih zakona i činjenica može se zaključiti da bi izgradnja pešačkog mosta na navedenoj lokaciji direktno uticala na funkcionisanje policijskih službi, narušila bezbednost plovidbe i manevrisanja spasilačkih i patrolnih plovila, kao i ometala redovne i obučne aktivnosti Vojske Srbije, uključujući rad Drugog rečnog odreda.

„Iz tog razloga nije moguće sprovesti projekat bez prethodnog pribavljanja saglasnosti ministarstva odbrane i ministarstva unutrašnjih poslova, uz sprovođenje punog postupka bezbednosne, operativne i vojne procene uticaja, u skladu sa Zakonom o policiji, Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, Zakonom o odbrani, Zakonom o Vojsci Srbije i Zakonom o kritičnoj infrastrukturi“, navedeno je.

Nova ekonomija podseća da se prošle jeseni u medijima pojavila informacija da bi Stari savski most, koji je srušen, mogao da bude prebačen na tu lokaciju.

Beta