Nova planska praksa: Savski nasip pod udarom prostornog plana za nacionalni stadion i EXPO

Stručna organizacija Nova planska praksa uputila je niz primedbi na nacrt Prostornog plana područja posebne namene za Nacionalni stadion i Expo 2027.

Ta organizacija zahteva da se propišu sva neophodna pravila vezana za korišćenje i regulaciju priobalnog pojasa reke Save, kao i njegovo sprovođenje putem izrade plana detaljne regulacije. Ili da se ovo područje izostavi iz obuhvata Prostornog plana za stadion.

Podsećamo, Agencija za prostorno planiranje i urbanizam stavila je na javni uvid nacrt Prostornog plana područja posebne namene za nacionalni stadion – IV faza.

Ovim fazom razvoja tog plana obuhvaćeno je i područje leve obale reke Save od bloka 45 do Ostružničkog mosta.

Bez obrazloženja

Organizacija Nova planska praksa navodi nema obrazloženja zašto je to urađeno, sa kojim konkretnim ciljem i kakvim konceptom.

„S obzirom da je ovaj pojas već obuhvaćen ključnim beogradskim urbanističkim planovima i da za njega postoji konkretno rešenje, nije predočeno iz kojih razloga se ono menja? Zašto je i kako ovo javno dobro dovedeno u vezu s nacionalnim stadionom i EXPO 2027? Zašto se tretira kroz prostorni plan na nacionalnom nivou, a ne na nivou grada Beograda? I to u skraćenom postupku koj ignoriše zakonom obezbeđeno pravo stručne i šire javnosti da učestvuje i njegovoj izradi?“.

Ova organizacija ukazuje da pored toga što se četvrta faza PPPPN-a Nacionalnog stadiona radi u suprotnosti sa Ustavom, Zakonom o planiranju i izgradnji i drugim zakonima, planovima i razvojnim strategijama, i bez zakonskog minimuma učešća stručne i šire javnosti, stručnjaci i građani posebno upozoravaju da se tim planom otvaraju vrata i za nekontrolisanu izgradnju javnog dobra priobalja reke Save.

Nova planska praksa ukazuje i da je plansko rešenje za priobalni pojas reke Save sa savskim nasipom urađeno „ispod elementarnih profesionalnih standarda“.

„U opisu postojećeg stanja je u potpunosti izostavljen gorući problem i obim divlje gradnje u priobalnom pojasu. Kao i bilo kakav opis stanja i stepen ugroženosti savskog nasipa. Za pojas nije definisan budući način korišćenja. Nisu data normativna pravila uređenja i građenja. Nije propisana dalja izrada konkretne tehničke dokumentacije – naročito vezano za rekonstrukciju nasipa“.

Kontradiktorna pravila

U planu su data kontradiktorna pravila o mogućnosti izgradnje objekata u užoj zoni zaštite vodoizvorišta kojoj ovaj pojas pripada, ukazuje Nova planska praksa.

„Omogućena je izgradnja saobraćajnih i infrastrukturnih prelaza preko nasipa. Bez obrazloženja čemu bi trebalo da služe. Nije definisan ni jedan element regulacije i nivelacije na grafičkom prilogu koji se tako zove (Regulaciono- nivelaciono rešenje)“.

Niz primedbi

Nacrt Prostornog plana područja posebne namene je do danas na javnom uvidu. Danas je i rok za podnošenje primedbi na ovaj nacrt.

Primedbe se dostavljaju beogradskom Sekretarijatu za urbanizam i Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam Srbije.

Nova planska praksa je Agenciji za prostorno planiranje uputila niz primedbi koje se tiču ovog Nacrta PPPPN-a za nacionalni stadion – IV faza.

Prvo rani javni uvid

Pre svega, ova organizacija ukazuje da prvo treba da se sprovede rani javni uvid, a potom i javni uvid u zakonskom minimumu od 30 dana. A da dokument koji se izlaže treba da bude „kompletan, razumljiv i profesionalno urađen planski dokument“.

PPPPN za stadion nema osnova ni u jednom dokumentu

U nizu primedbi, Nova planska praksa ukazuje da PPPPN za nacionalni stadion – IV faza „nema osnova, ni u jednom drugom nacionalnom ili beogradskom planskom i strateškom dokumentu“.

Plan je, kako ukazuju, i u potpunoj suprotnosti sa Strategijom održivog razvoja do 2030.

Takođe, organizacija ukazuje da nema argumentovanog dokaza da je predviđena urbanizacija 800 hektara „održiva sa bilo kog aspekta“.

„Saobraćajna dostupnost se ne povećava jer je u postojećem stanju područje obično neurbanzovano polje. Niste se ni sa čim u susedstvu povezali. O vertikalnoj povezanosti planova nema nikakvog govora s obzirom da ste brutalno prekršili ne samo sve nacionalne i beogradske strateške planove, već i samu suštinu Zakona o planiranju i izgradnji dok ste princip participacije sa javnim uvidom od 15 dana – izvrgnuli krajnjem ruglu“, navodi se u jednoj od upućenih primedbi.

Zaštita vodoizvorišta

Područje ovog plana posebne namene nalazi u sve tri zone zaštite beogradskog izvorišta. Neposrednoj, užoj i široj. Planom su, takođe, obuhvaćene znatne površine vodnog zemljišta.

Nova planska praksa ukazuje da se u samom tekstu PPPPN-a na nekoliko mesta navodi da je neophodna izrada posebnog Elaborata o uticaju na izvorište i objekte vodosnabdevanja, analiza dodatnih kapaciteta koji imaju direktan uticaj na režim voda. Takođe se predviđa da se u okviru hidrotehničkog rešenja u planska rešenja implementiraju rezultati i preporuke iz „nekakve ekspertske analize“ koju za potrebe plana izrađuje Jaroslav Černi.

Plan predviđa i izradu Elaborata o uticaju na izvorište i objekte vodosnabdevanja, kao i sveobuhvatnu studiju uređenja voda na području Surčinskog polja.

Nova planska praksa traži da se usklade i preciziraju ovi navodi. Da se propiše koja faza izrade tehničke dokumentacije i za koje objekte je uslovljena izradom ovih elaborata/analiza. Ko je nadležan za njihovu izradu, implementaciju i kontrolu tehničke dokumentacije. „I najvažnije dopišite sve te uslove kao obavezan element u poglavlju Sprovođenje plana“.

Propisati konkretna pravila za priobalje Save

Nova planska praksa traži i da se u poglavlju „Vodne površine“ propišu konkretna pravila uređenja i izgradnje priobalnog pojasa reke Save. Kao i planirani način korišćenja ovog dela vodnog zemljišta i odnos prema nelegalno izgrađenim objektima.

Takođe, ova stručna organizacija navodi da nigde čemu služi planirana servisna saobraćajnica i šta su elementi njene nivelacije i regulacije. „Čemu služe saobraćajni prelazi preko nasipa (gde se to kolima ide u nebranjeni deo?!“

„I sami znate koliko je ovo neprofesionalno i do koje mere dereguliše buduće korišćenje ovog javnog dobra, ostavljajući prostor i za neadekvatan tretman postojećih masovno izgrađenih nelegalnih objekata i za svaku buduću neplansku izgradnju“, navodi Nova planska praksa.