Nova planska praksa: Senjak na udaru – planovi se nižu, kvadrati niču, a zelenila ni od korova
Na Senjaku su u poslednjih mesec dana oglašena čak tri javna uvida u planove detaljne regulacije koji predviđaju intenzivnu izgradnju ovog dela grada, a bez konkretnih predloga za unapređenje kvaliteta života, saopštila je danas organizacija Nova planska praksa.
„O zelenim površinama i javnim prostorima u tim planovima nema baš reči, a predviđa se intenzivna izgradnja – kule od čak 56 metara prekoputa Beogradskog Sajma – što je izazvalo zabrinutost i reagovanje građana“, navodi se u saopštenju.
Oni podsećaju da su žitelji Senjaka zatražili stručnu pomoć od organizacije Nova planska praksa, koja je Ekspertski EU Resurs centar, u tumačenju urbanističkih planova.
Kule od 56 metara
„Najviše pažnje izazvao je Plan detaljne regulacije (PDR) za blok između ulica Koste Glavinića, Ruske, nadvožnjaka železničke pruge i Bulevara vojvode Mišića. Planom je predviđena izgradnja kula visine do čak 56 metara, probijanje novih saobraćajnica, a ne samo da se ne planira novi javni prostor i zelenilo, nego se čak uzima javni prostor i zelenilo od postojećeg doma za nezbrinutu decu“, stoji u saopštenju.
Dodaje se i da je istovremeno oglašen još jedan PDR koji obuhvata prostor na trasi planiranog proširenja pruge od Prokopa do Zemun Polja. Umesto saobraćajne infrastrukture predviđena je izgradnja komercijalnih objekata, navode iz organizacije.
„Ova promena namene trajno bi ugrozila železnički saobraćaj, uključujući linije BG voza, brzi voz „Soko“, međunarodne i teretne vozove, kao i novu liniju gradske železnice planiranu za EXPO 2027. Treći plan, koji obuhvata blok oko Manasijeve ulice, takođe predviđa intenzivnu izgradnju, izazivajući dodatne sumnje u dugoročne posledice ovih odluka“, stoji u saopštenju.
Plan od pre osam godina
Oni navode i da je zanimljivo da su odluke za donošenje sva ova tri plana donete pre 2019. pa se postavlja pitanje zašto sad odjednom niču ovi planovi tj. planirani kvadrati na Senjaku? Najintenzivniji je PDR za Koste Glavinića, čiji rani javni uvid je bio još pre osam godina.
„Za koga se pravi plan kada su za osam godina struktura i potrebe stanovništva mogli značajno da se promene, i ko učestvuje u izradi plana. Da li se iko seća primedbi poslatih pre osam godina na koje se ni ne dobija odgovor? Odnosno, da li je javni uvid posle osam godina zaista učešće građana ili još jedna formalnost“, dodaje Nova planska praksa.