Novi ključni ekonomski podaci otkrivaju koliko je Amerika blizu recesije
Kako se promenjiva carinska politika predsednika Donalda Trampa prenosi kroz ekonomiju, strahovi od privrednog pada zahvatili su i malu privredu i potrošače i Volstrit. Pri tome su šanse da se SAD suoče s recesijom i dalje veće od uobičajenih.
Goldman Saks je potvrdio svoju procenu da postoji 45% verovatnoće da će SAD ući u recesiju u narednih 12 meseci. Glavni ekonomista te investicione banke, Jan Hacijus, napisao je juče da i dalje postoji velika verovatnoća za „recesiju izazvanu konkretnim događajem“.
Hacijus je naveo da i dalje postoji „značajan rizik da će neke od pauziranih ‘recipročnih’ carina ipak stupiti na snagu“. Aludirao je na carine koje je Tramp najavio 2. aprila, pre nego što je nedelju dana kasnije povukao mnoge od njih usled negativne reakcije finansijskih tržišta.
Drugi akteri na Volstritu su optimističniji. Solita Marceli, glavna investiciona direktorka za Ameriku u UBS Wealth Management, napisala je juče da očekuje da će SAD izbeći „potpunu recesiju ove godine jer se postižu trgovinski sporazumi i smanjuju carine“.
Definicija i praksa
Tehnička definicija recesije su dva uzastopna kvartala negativnog rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP). To je sveobuhvatna mera svih dobara i usluga proizvedenih u zemlji. SAD su upravo zabeležile prvi kvartal negativnog rasta BDP-a od 2022. godine. Iako je ta procena verovatno bila negativno iskrivljena metodologijom, uključujući način na koji se beleži skok uvoza zlata, neki će verovatno reći da smo ušli u recesiju ako i drugi kvartal zabeleži negativan BDP.
Ipak, Nacionalni biro za ekonomska istraživanja (NBER), koji se najčešće navodi kao zvanična institucija za utvrđivanje da li je došlo do recesije, definiše recesiju kao „značajan pad ekonomske aktivnosti koji je raširen kroz ekonomiju i traje duže od nekoliko meseci“. To znači da bi američka ekonomija mogla da izbegne potpuni pad u recesiju čak i ako drugi kvartal bude negativan. Ukoliko se brzo oporavi.
Pravilo Klaudije Sam
Dakle, da li smo trenutno u recesiji? Ne baš – bar ne još. Poslodavci su u aprilu dodali više radnih mesta nego što se očekivalo. Stopa nezaposlenosti je iznosila 4,2%. Goldman predviđa da će nezaposlenost porasti na 4,7% do kraja godine. Ali, stopa nezaposlenosti se kreće između 4% i 4,2% još od maja 2024. godine, što je unutar zdravog istorijskog proseka.
Jedan od ključnih pokazatelja recesije na tržištu rada je tzv. Sam pravilo, koje kaže da je recesija počela kada tromesečni prosek stope nezaposlenosti poraste za 0,5% u odnosu na najniži tromesečni prosek iz prethodne godine. Međutim, taj pokazatelj trenutno ukazuje na znatno manju verovatnoću recesije nego prošlog leta, kada je dostigao vrhunac i izazvao kratkotrajan pad na tržištu u avgustu.
Situacija 50-50
Stručnjaci uglavnom procenjuju da je verovatnoća recesije izazvane carinama – 50-50. Torsten Slek, glavni ekonomista u kompaniji Apollo Global Management, napisao je prošlog meseca da veruje da postoji 90% verovatnoće da će SAD pasti u „dobrovoljnu trgovinsku recesiju“, kritikujući Trampovu trgovinsku politiku kao „neefikasno sprovedenu“, iako je njegova administracija nasledila „ekonomiju sa snažnim rastom“. Direktor Bank of America, Brajan Mojnihan, rekao je da osnovna ekonomska prognoza njegove banke ne predviđa recesiju ove godine, dok Morgan Stanli procenjuje šanse na 40%, a Džej Pi Morgan Čejs na 60%.
Lorens Samers, bivši ministar finansija u vreme predsednika Bila Klintona, rekao je u aprilskom podkastu za Njujork Tajms da veruje da postoji „šest prema deset ili veća“ šansa da će recesija početi ove godine. Objasnio je: „Pauza je svakako bolja nego da smo nastavili putem katastrofe na kojem smo bili. Ali svako ko misli da je duh vraćen u bocu i da je sada sve u redu – treba da preispita svoj stav“. Samers je predvideo da bi takav pad doveo do dodatnih dva miliona nezaposlenih Amerikanaca, što je porast veći od 28% u odnosu na 7,1 milion nezaposlenih u martu, kao i do pada godišnjeg prihoda domaćinstava od 5.000 dolara ili više.
Vlast odbacuje recesiju, zlato i nafta sugerišu drugo
Ministar finansija Skot Besent, najviši ekonomski zvaničnik administracije, izjavio je juče da „nema ničega u podacima što bi ukazivalo da smo u recesiji“. Direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Kevin Haset rekao je za Foks Biznis prošlog meseca da „100% ne“ očekuje recesiju 2025. godine. Dodao je da su mu razgovori s direktorima kompanija pokazali da „neizvesnost oko carina“ neće biti „veliki teret“ za ekonomiju. Tramp je prošle nedelje izjavio da ga recesija ne brine. Pritom se distancirao od eventualnih slabosti koje smatra ostacima iz vremena bivšeg predsednika Džoa Bajdena.
Trgovanje dva najvrednija svetska resursa svakako ukazuje na mogućnost globalne recesije. Cene zlata porasle su više od 20% ove godine, dostigavši rekordnih 3.400 dolara po unci. Investitori masovno ulažu u tu tradicionalnu sigurnu imovinu. Cene nafte Brent pale su ovog meseca na najniži nivo od 2021. godine. To ukazuje da se trgovci pripremaju za moguće globalno usporavanje potražnje za naftom zbog smanjene ekonomske aktivnosti.
Možda najzabrinjavajući signal u poslednje vreme je pad poverenja prosečnih Amerikanaca u ekonomiju. U aprilu je istraživanje potrošačkog poverenja Konferencijskog odbora palo na najniži nivo od 2020. godine. Anketa Univerziteta Mičigen zabeležila je najveći tromesečni pad potrošačkog optimizma od 1990. godine, u periodu od januara do aprila. Ipak, potrošnja se održala – maloprodaja je u martu porasla za 1,4% u odnosu na februar, prema izveštaju Biroa za popis stanovništva objavljenom 16. aprila, što je više od očekivanog mesečnog rasta od 1,2%.
Derek Sol, novinar Forbes