Objavljen predlog zakona za legalizaciju objekata

Vlada Srbije objavila je Predlog Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima. U predlogu zakona je propisano koji sve objekti će moći da budu legalizovani po tom novom zakonu koji trenutno čeka na usvajanje od strane poslanika.

Evidentiranje i upis prava u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima imaju objekti, delovi objekta, odnosno posebni delovi objekta izgrađeni suprotno zakonu.

Taksativno se navodi da mogu biti legalizovani objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003, kao i objekti naplatnih stanica i privremenih saobraćajnica, objekti izgrađeni u vreme kada nije bilo propisano izdavanje građevinske dozvole, a na kojima nije upisano pravo svojine u katastru nepokretnosti.

Pravo na legalizaciju imaju i stambeni objekti kategorije „A“ i „B“ i privredni objekti za koje je izdato rešenje o građevinskoj dozvoli, ali je do dana stupanja na snagu ovog zakona istekao zakonski rok za pribavljanje rešenja o upotrebnoj dozvoli.

Evidentiranje i upis prava u evidenciju nepokretnosti imaju i podzemne i nadzemne instalacije, odnosno infrastrukturni linijski objekti, ukoliko su predmet upisa u katastar nepokretnosti, odnosno katastar Infrastrukture.

Takođe i objekti za koje su podnosioci zahteva po ranije važećim zakonima kojima se uređivao postupak ozakonjenja odnosno legalizacije objekata, ishodovali pravnosnažno rešenje o ozakonjenju odnosno legalizaciji objekata, a koji nisu upisani u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima.

Pravo na ozakonjenje imaju i objekti upisani u skladu sa odredbama Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole (Sl. Glasnk RS br. 25/13 i 145/14) i zemljište ispod objekta ili deo zemljišta na katastarskoj parceli na kojoj je objekat sagrađen.

Novi zakon odnosiće se na objekte koji su izgrađeni na građevinskom zemljištu i vidljivi su na satelitskim i ostalim snimcima izrađenim za teritoriju Srbije i/ili sadržani u bazi podataka koje vodi Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Srbiji i Republički geodetski zavod.

Izuzetno, primena zakona odnosiće se i na objekte izgrađene na poljoprivrednom ili šumskom zemljištu, ukoliko ispunjavaju i druge uslove propisane ovim zakonom i zakonima kojima se uređuje poljoprivredno i šumsko zemljište.

Objekti izgrađeni na javnom zemljištu

Član 2. predloga zakona predviđa da 1. objekti izgrađeni na zemljištu u javnoj svojini koje je planskim dokumentom važećim na dan stupanja na snagu ovog zakona planirano za uređenje ili izgradnju objekata javne namene u obaveznoj javnoj svojini, 2. ili izgrađeni na zemljištu koje je u javnoj svojini koje je površina javne namene u obaveznoj javnoj svojini, 3. objekti izgrađeni u prvoj zoni zaštite prirodnog dobra i zoni zaštite kulturnog dobra od izuzetnog značaja, 4. u drugoj zoni zaštite prirodnog dobra izgrađeni na zemljištu u javnoj svojini, 5. objekti upisani u Listu svetske kulturne baštine ili izgrađeni na samom kulturnom dobru, 6. na javnom vodnom dobru, u pružnom pojasu, u neposrednoj zoni sanitarne zaštite vodoizvorišta, 7. kao i u pojasu eksproprijacije državnog puta – se evidentiraju i na njima se po odredbama ovog zakona upisuje pravo svojine u korist Republike Srbije.

Manji montažni objekti, uključujući montažne kuće kontejnerskog tipa i mobilne kuće, balon hale, montažne auto-perionice, nadstrešnice, terase na javnoj površini van gabarita objekta, šljunkare kao i objekti koji nisu završeni u konstruktivnom smislu – evidentiraju se u evidenciji o utvrđenim promenama na objektima koji nisu upisani u katastar nepokretnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje državni premer i katastar, ali se na njima ne upisuje pravo svojine u skladu s odredbama ovog zakona.

Objektima koji nisu završeni u konstruktivnom smislu, u skladu sa odredbama ovog zakona, smatraju se objekti koji nemaju izgrađen temelj, armiranobetonske ili čelične stubove sa gredama, odnosno završenu armiranobetonsku tavanicu, krovnu konstrukciju, odnosno objekti koji nemaju završenu kolovoznu konstrukciju i kolovozni zastor i drugo.

Objekti zgradarstva smatraju se završenim u konstruktivnom smislu i kada nisu izvedeni radovi na izgradnji unutrašnjih instalacija, stolarije, kao i objekti bez završene fasade.

U članu 3. se ističe da se svi postupci propisani odredbama i primenom ovog zakona smatraju hitnim.

Definisano je da porodični stambeni objekat jeste objekat sa najviše dve posebne stambene jedinice, ukupne površine do 400 kvadrata neto građevinske površine.

A stambena zgrada jeste zgrada namenjena za stanovanje i sastoji se od najmanje tri stana.

Srbija ne garantuje za bezbednost i sigurnost korišćenja objekta, dela objekta, odnosno posebnog dela objekta, upisanog u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima po odredbama ovog zakona.

„Vlasnik objekta, dela objekta, odnosno posebnog dela objekta u čiju korist bude upisano pravo svojine u skladu s odredbama ovog zakona prihvata rizik korišćenja nepokretnosti koja je predmet upisa i odgovornost za eventualnu štetu prema trećim licima“, ističe se.

Prijava putem digitalne platforme

Postupak evidentiranja nepokretnosti vrši se preko digitalne platforme koju uspostavlja Agencija na informatičkoj infrastrukturi RGZ-a i uz tehničku podršku RGZ-a i čini je dostupnim jedinicama lokalne samouprave – odmah po stupanju na snagu ovog zakona.

Jedinica lokalne samouprave je dužna da u roku od 30 od dana stupanja na snagu ovog zakona, Agenciji dostavi digitalni zoning plan. Taj plan sadrži obeležene zone postojeće ili planirane površine javne namene. Plan sadrži i javne površine koje su obaveznoj javnoj svojini, zemljište u režimu javnog korišćenja, zone zaštite prirodnog i kulturnog dobra od izuzetnog značaja, kao i zone sa objektima upisanih u Listu svetske kulturne baštine ili na samom kulturnom dobru. Sadrži i granice druge zone zaštite prirodnog dobra, zone javnog vodnog dobra, zone pružnog pojasa i zone sanitarne zaštite vodoizvorišta, kao i zone za utvrđivanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta

Evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, zainteresovana lica podnose Agenciji elektronsku prijavu putem digitalne platforme.

Prijava se podnosi za jednu nepokretnost, dok se za svaku sledeću nepokretnost podnosi nova prijava.

Ukoliko se prijava podnosi za pomoćni objekat, obavezno se navodi i podatak da li je glavni objekat izgrađen na istoj katastarskoj parceli.

Rok za podnošenje prijave iz stava 1. ovog člana počinje da teče istekom roka od 45 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona i traje 60 dana.

Pre evidentiranja i upisa prava svojine na posebnim delovima u stambenim i stambeno poslovnim zgradama sa više stanova, investitor, svako lice koje ima pravni interes, upravnik, odnosno profesionalni upravnik stambene zajednice, Agenciji podnosi prijavu za upis stambene ili stambeno-poslovne zgrade, odnosno dela zgrade koji predstavlja funkcionalnu celinu, uz koju može podneti i elaborat geodetskih radova odnosno skicu neevidentiranih posebnih delova za zgradu, preko digitalne platforme za podnošenje prijave.

Ako je investitor nepoznat ili nije dostupan, skicu posebnih delova odnosno elaborat geodetskih radova može dostaviti svako lice koje ima pravni interes, upravnik, odnosno profesionalni upravnik stambene zajednice ili ovlašćeno lice, preko digitalne platforme za podnošenje prijave.

Prilikom podnošenja prijave za upis prava svojine na posebnim delovima objekta, lice koje nije investitor objekta, dela objekta odnosno posebnog dela objekta, dužno je da priloži isprave o osnovu sticanja prava na posebnom delu.

Koliki će biti troškovi?

Članom 8. definisani su troškovi za upisivanje prava svojine na objektu, koja se plaća Agenciji za prostorno planiranje.

Visina se određuje prema zonama, u gradu Beogradu: u ekstra zoni-1.000 evra, u prvoj zoni-800 evra, drugoj i trećoj zoni-300 evra, u četvrtoj zoni- 200 evra, u petoj zoni-150 evra, i u šestoj i drugim zonama-100 evra.

U gradovima koji imaju preko 100.000 stanovnika: u ekstra i prvoj zoni – 500 evra, u drugoj zoni – 250 evra, u trećoj zoni – 150 evra, u četvrtoj i drugim zonama – 100 evra.

U gradovima i opštinama koje imaju između 50.000-100.000 stanovnika: u ekstra i prvoj zoni-300 evra, u drugoj zoni-200 evra, u trećoj i ostalim zonama-100 evra.

U opštinama koje imaju ispod 50.000 stanovnika i selima: 100 evra.

Za magacine, skladišne prostore, ekonomske i pomoćne objekte i proizvodne pogone, površine do 500 kvadrata ne plaća se naknada, dok se za ove objekte površine preko 500 kvadrata plaća naknada u visini od 10 evra po kvadratu.

Agencija je dužna da bez odlaganja proveri podnetu dokumentaciju i da na osnovu dostupnih podataka izda potvrdu o ispunjenosti uslova za upis prava svojine na nepokretnosti, odnosno obaveštenje da nisu ispunjeni uslovi za upis prava svojine na nepokretnosti u skladu sa odredbama ovog zakona.

Kada Agencija utvrdi da su ispunjeni uslovi za evidentiranje i upis donosi potvrdu koju prosleđuje Zavodu.

Članom 13. se naglašava da ako je objekat, za koji je podneta prijava za upis, izgrađen na zemljištu u privatnoj svojini drugog pravnog ili fizičkog lica, koje nije i vlasnik objekta, a podnosilac prijave nije dostavio podobne dokaze o pravu svojine na zemljištu, Agencija će obavestiti podnosioca prijave da nisu ispunjeni uslovi za upis objekta.

Član 19. zakona definiše da objekti za koje je podneta prijava, a Agencija utvrdi da nisu bili izgrađeni do dana stupanja na snagu ovog zakona, nisu predmet upisa u skladu s odredbama ovog zakona i na njih će biti primenjivane odredbe zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja, koje se odnose na izgradnju objekata bez pribavljene građevinske dozvole, rešenja o odobrenju za izvođenje radova, odnosno upotrebne dozvole i biće upisani u korist Srbije, na osnovu potvrde Agencije.

Član 20. predviđa da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o ozakonjenju objekata.

Beta