Od klime preče zdravlje, inflacija, obrazovanje…
Velika većina građana Srbije podržava prelazak na obnovljive izvore energije, ali životna sredina i klimatske promene, iako važne teme, za njih nisu među najvećim prioritetima kojima bi država trebalo da se posveti.
Istraživanje koje je sproveo Institut Sinus za Fondaciju Fridrih Ebert pokazuje da dosledniji prelazak na obnovljivu energiju podržava 94 odsto ispitanika. Više vetroparkova i obavezno postavljanje solarnih panela na javne i nove private zgrade podržava 91 odsto učesnika istraživanja.
Samo dva odsto je protiv izgradnje solarnog parka u njihovoj zajednici, 24 odsto bi „prihvatilo“ takav projekat, dok bi 74 odsto „odobrilo“ ako bi zajednica imala koristi od toga.
Izgradnju vetroparka u svojoj zajednici bi „odobrilo“ 68 odsto ispitanika, 26 odsto bi „prihvatilo“, a šest odsto je reklo da je protiv toga. Članstvo u energetskoj zajednici je, prema mišljenju 88 odsto anketiranih, jedna od najboljih mera u borbi protiv klimatskih promena.
Takođe, 96 odsto ispitanika smatra da država treba da daje subvencije za privatna domaćinstva ako koriste obnovljive izvore energije, a isto toliko podržava finansijsku pomoć za isplative sisteme grejanja, kao što su toplotne pumpe. Građani i regioni koji su pogođeni prelaskom na obnovljive izvore energije treba, prema mišljenju velike većine ispitanika, da dobiju državnu pomoć u vidu novca i obuke za druge poslove.
Prema mišljenju građana Srbije, na vrhu prioriteta vlasti treba da bude javno zdravlje, a životna sredina i klimatske promene su tek na sedmom mestu, posle inflacije, obrazovanja, vladavine prava i borbe protiv korupcije, bezbednosti i socijalne pravde.
Na pitanje o kojim temama je najvažnije da političari u Srbiji vode računa, 40 odsto ispitanika je navelo oblast životne sredine, prirode i borbe protiv klimatskih promena.
Kao najveće izazove u oblasti životne sredine, 76 odsto ispitanika je navelo kvalitet, odsnosno zagađenost vode, 74 odsto kvalitet vazduha, a 63 odsto otpad u životnoj sredini.
Beta