OECD smanjio prognozu ekonomskog rasta za ovu i narednu godinu

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) smanjila je danas svoju prognozu svetskog rasta za 2025. i 2026. zbog posledica trgovinskog rata koji je pokrenuo širom sveta predsednik SAD Donald Tramp ali koji će, prema toj organizaciji pre svega pogoditi Sjedinjene Države.
Očekuje se da će rast svetskog bruto domaćeg proizvoda biti 2,9 odsto ove i iduće godine, što je manje za 0,2 odnosno 0,1 procentni poen u odnosu na prethodnu prognozu ove organizacije objavljene u martu.

Organizacija je već tada revidirala na niže prognoze rasta za 2025. i 2026. zbog trgovinskih tenzija.
OECD dodaje da će ekonomska aktivnost u SAD „znatno da se uspori zbog osetnog podizanja carina“. Organizacija predviđa da će američki BDP u 2025. biti 1,6 odsto u odnosu na 2,2 odsto predviđeno u martu. Revizija na niže je manja za 2026. kada se očekuje da će američki privredni rast biti 1,5 odsto u odnosu na 1,6 odsto progozirano u martu.

Pored trgovinskog rata novo smanjenje neto imigracije i smanjenje broja zaposlenih u saveznoj vladi će, kako se očekuje, oslabiti američki rast, piše OECD u osvrtu na Trampovu politiku u zemlji.
Organizacija nije ovog puta smanjila svoje prognoze rasta za zemlje evrozone, koje je smanjila u martu. Predviđa da će privredni rast evrozone biti jedan procenat, i pored većeg pesimizma za Francusku gde sada predviđa rast od 0,6 odsto umesto prethodnih 0,8 odsto.
„Revidirali smo na niže ekonomski rast takoreći svake ekonomije u svetu zbog carina“, rekao je u razgovoru za Frans pres glavni ekonomista te institucije Alvaro Pereira.
„Pogođena je trgovina, posebno potrošnja i investicije“, dodao je on tokom razgovora juče uoči objave izveštaja OECD-a.

OECD koji okuplja 38 razvijenih zemalja održava danas i sutra ministarski sastanak u Parizu, gde je sedište organizacije. ; Razgovori između američkih i evropskih pregovarača takođte treba da se održe na margini tog susreta oko carina, kao i sastanak G7 sa trgovinom kao centralnom temom. ;
Odmah po preuzimanju dužnosti u januaru američki predsednik izvršio je carinski udar, namećući svojim partnerima obimne kaznene carine.

Stvorio je jaku klimu neizvesnosti za firme zbog svojih objava, posle kojih su ponekad sledila pauziranja mera ali takođe i snažnija zaoštravanja, poput njegove odluke u petak da udvostruči carine na čelik i aluminijum sa 25 odsto na 50 odsto, što će početi da se primenjuje od ove srede. ;
„Efekat nedavnih bilateralnih podizanja carina između SAD-a i njihovih trgovinskih partnera će verovatno da se sve jasnije odrazi na ekonomske indikatore“, saopštila je organizacije. ;
Strahovanja su u toliko veća što su SAD veliko izvozno tržište za jedan broj zemalja, dodaje institucija. Kako navodi oko 75 odsto izvoza dobara iz Meksika i Kanade, 19 odsto iz Japana, 13 odsto iz Kine i 10 odsto iz Nemačke ide u SAD.

Efektivna stopa američkih carina na uvezenu robu je prema OECD-u u maju porasla sa dva odsto na 15,4 odsto, što je kako dodaje organizacija „najviši zabeležen nivo od 1938. godine“.
Prema tome logično je da će svetski rast biti pogođen.

Beta