Ograničeno javan budžet – Srbija 55. na svetu
Srbija se nalazi na 55. mestu od 125 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta, sa 51 poenom od mogućih 100. To je svrstava u zemlje sa „ograničenom transparentnošću budžeta“, saopštila je danas Transparentnost Srbija.
Kako se navodi, napredak od pet poena u odnosu na prethodno istraživanje (iz 2021) ostvaren je isključivo zbog činjenice da je Fiskalna strategija doneta na vreme, odnosno u skladu sa rokom iz Zakona o budžetskom sistemu.
Najgori skor, samo dva od 100 mogućih poena, Srbija je ponovo zabeležila u delu istraživanja koje se odnosi na učešće javnosti u kreiranju republičkog budžeta. Iako ni svetski prosek u ovoj oblasti nije visok (15), uočljivo je da Srbija tu zaostaje i za zemljama regiona. Albanija i Slovenija imaju devet poena, a Hrvatska 17.
„Značajan deo međunarodnih standarda, kada je reč o transparentnosti budžeta je kroz reforme tokom poslednjih 25 godina pretočen u Zakon o budžetskom sistemu i prateće propise. Međutim, u praksi njihove primene pokazuje se da se mehanizmi planiranja i zaštite budžeta ne koriste adekvatno“, ističe Transparentnost.
Prema Transparentnosti, obim korišćenja raspodele iz budžetske rezerve tokom budžetske godine dovodi u Srbiji u pitanje princip parlamentarne kontrole izvršne vlasti.
Od zemalja bivše Jugoslavije od Srbije su lošije ocenjene Bosna i Hercegovina sa skorom 27, Severna Makedonija sa skorom 35 i Crna Gora sa skorom 48. Hrvatska je napredovala u odnosu na 2021. godinu i sa skorom 67 sada je ispred ispred Slovenije koja ima 64 poena. Prosečni skor u svetu je 45.
Kada je reč o ključnim budžetskim dokumentima Srbija i dalje ne objavljuje polugodišnji izveštaj o realizaciji budžeta, što je neophodno da bi se omogućila veća budžetska transparentnost.
Da bi se skor povećao u oblasti učešća javnosti u budžetskom procesu, Vlada Srbije bi trebalo da uvede pilot mehanizme i za proces pripreme budžeta i za praćenje izvršenja budžeta.
Potrebno je i da se unapredi pravni okvir i organizuje proces javnih konsultacija o investicijama koje će se finansirati iz republičkog budžeta, u čemu se mogu koristiti ne samo iskustva iz drugih zemalja, već i iz brojnih gradova i opština u Srbiji.
Ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji nadzora (56), iako je i ta ocena u rangu „ograničena otvorenost budžeta“. Na relativno dobar skor u ovoj kategoriji je presudno uticala obuhvatnost revizija Državne revizorske institucije (83 od mogućih 100 poena), dok je parlamentarni nadzor, gde je ocena 42 od mogućih 100, potrebno bitno ojačati.
Istraživanje je pokazalo da Skupština Srbije nedovoljno nadgleda kako planiranje tako i izvršenje budžeta. Da bi se skor poboljšao, Skupština Srbije bi trebalo da raspravlja o budžetskoj politici pre nego što joj Vladа dostavi predlog budžeta koji bi trebalo da stigne pred poslanike najmanje dva meseca pre početka budžetske godine.
Jedna od preporuka je i da vlada konsultuje parlament pre nego što izvrši preraspodelu budžetskih sredstava između pojedinih korisnika transferima u tekuće budžetske rezerve i iz budžetske rezerve, jer trenutno Vlada na ta način raspolaže sa čak četiri odsto ukupnog budžeta.
Fonet