Ovih pet malih država, uz Kanadu, jedine su članice NATO koje podržavaju rat protiv Irana: Dve su nam susedi
Dve balkanske zemlje i dve baltičke države, zajedno sa Češkom i Kanadom, jedine su među 32 članice NATO-a koje su javno podržale američko-izraelske napade na Iran. Predsednik Donald Tramp suočava se sa širokim otporom saveza prema njegovom zahtevu za pomoć u vojnoj operaciji.
Tramp je ove nedelje priznao da je „većina“ članica NATO rekla da će ostati po strani u američko-izraelskom ratu protiv Irana.
Za sada, jedine članice NATO-a koje su podržale američko-izraelske napade na Iran su Kanada, Češka, Albanija, Severna Makedonija, Litvanija i Letonija.
Ostale, uključujući Dansku, Finsku i Luksemburg, ostale su neutralne u svojim stavovima o napadima, iako su iznele opšte kritike na račun iranskog režima.
Mnoge zemlje, poput Italije i Španije, otvoreno su kritične.
Kako su podržali SAD
Kanada
Premijer Mark Karni i ministarka spoljnih poslova Anita Anand u početku su u saopštenju naveli da Kanada „podržava Sjedinjene Države u delovanju kako bi sprečile Iran da dođe do nuklearnog oružja i kako bi sprečile njegov režim da dalje ugrožava međunarodni mir i bezbednost“. Ipak, Karni je kasnije novinarima pojasnio da Kanada podržava operacije „sa žaljenjem, jer je trenutni sukob još jedan primer neuspeha međunarodnog poretka“. Uz napomenu da SAD nisu konsultovale saveznike pre napada.
Albanija
Premijer Edi Rama: „Podržavamo Sjedinjene Države u vojnoj podršci Izraelu danas pod vođstvom predsednika Donalda Trampa“. To je napisao u objavi na mreži X 28. februara, prvog dana napada, osuđujući iranske „sajber agresije“ protiv Albanije. Ta država je prekinula diplomatske odnose sa Iranom 2022. nakon velikog sajber napada na državne institucije.
Severna Makedonija
Ministar spoljnih poslova Timčo Mucunski: „Stojimo uz naše američke saveznike u suočavanju sa destabilizujućim pretnjama na Bliskom istoku“. To je napisao na mreži X. Dodao je: „SAD su jasno stavile do znanja da je diplomatija uvek prva opcija. Ali odvraćanje ostaje ključno kada postoje verodostojni rizici“.
Litvanija
Glavni savetnik za spoljnu politiku predsednika Gitanasa Nauseda: SAD i Izrael su „postupili ispravno“ napadom na Iran nakon što „Iran nije uzeo u obzir zahteve SAD da obustavi obogaćivanje uranijuma i razvoj nuklearnog oružja“. To je izjavio za Litvanski nacionalni radio i televiziju, nazivajući to „neizbežnim“.
Letonija
Predsednik Edgars Rinkevičs: „U velikoj meri, ova operacija je posledica onoga što Iran radi decenijama“. To je izgovorio na konferenciji za novinare 3. marta. Dodao je da preferira diplomatiju, ali da „diplomatija ima smisla tek kada Iran odustane od bilo kakvih planova razvoja vojnog nuklearnog programa… Uzimajući sve to u obzir, operacija koju trenutno sprovode SAD i Izrael je razumljiva“.
Češka
Premijer Andrej Babiš: „Nekontrolisani iranski nuklearni program i podrška terorizmu predstavljaju opasnost za nas i celu Evropu“, napisao je na mreži X. Dodao je da „Češka zato stoji uz naše saveznike i verujem da će stabilnost i mir uskoro prevladati u regionu“. Češko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da američko-izraelska vojna operacija „odražava dugogodišnje zabrinutosti u vezi sa politikom i postupcima iranskog režima“.
Pretnje Trampa i odgovor NATO
Tramp je u sredu sugerisao da bi SAD mogle odbiti da pružaju vojnu zaštitu Ormuskom moreuzu nakon što „završe sa Iranom“ i prolaz ponovo bude otvoren, primoravajući „druge zemlje koje ga koriste“ da same obezbede bezbednost. Na mreži Truth Social napisao je da bi to „pokrenulo neke od naših ‘saveznika’ koji se ne odazivaju, i to brzo!!!“. Ovu pretnju izneo je nakon što je danima ponavljao da SAD „nije potrebna ničija pomoć“, uključujući NATO saveznike. NATO je odbio da pomogne u obezbeđivanju prolaza kroz moreuz, koji je zatvoren od početka sukoba. To je podiglo globalne cene nafte.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute u početku je pohvalio američko-izraelske napade. Rekao je za nemački ARD da je „zaista važno ono što SAD rade zajedno sa Izraelom. Time smanjuju sposobnost Irana da dođe do nuklearnog oružja i balističkih raketa“. Dodao je da „apsolutno nema planova da NATO bude uvučen u ovaj sukob ili da učestvuje u njemu, osim pojedinačnih saveznika koji mogu da podrže ono što SAD rade zajedno sa Izraelom“.
Mnoge članice NATO oštro su kritikovale Trampove zahteve za pomoć u Ormuskom moreuzu. Druge su osudile američko-izraelske napade. Neki lideri, uključujući predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, premijerku Italije Đorđu Meloni i ministra spoljnih poslova Španije Hosea Manuela Albaresa, sugerisali su da su napadi u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
Među liderima koji su odbili Trampov zahtev za pomoć, nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je na sastanku lidera EU u Briselu: „NATO je odbrambeni savez, a ne intervencionistički. Upravo zato NATO ovde nema nikakvu ulogu“. Premijer Luksemburga Gzavije Betel nazvao je Trampove zahteve „ucenom“. Britanski premijer Kir Starmer rekao je da njegova zemlja „neće biti uvučena u širi rat“.
Ni podrška ni protivljenje
Većina zemalja NATO ima podeljene stavove o sukobu. Neke, poput Danske, Finske i Estonije, nisu izrazile ni podršku ni protivljenje napadima. Ali su otvorene za mogućnost da NATO pomogne SAD u obezbeđivanju Ormuskog moreuza.
„Čak i ako nam se ne dopada ono što se dešava, mislim da je mudro ostati otvoren za mogućnost da Evropa na neki način doprinese, ali sa ciljem deeskalacije“. To je rekao danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen liderima EU u Briselu.
Predsednik Finske Aleksander Stub rekao je za Blumberg da „moramo ozbiljno shvatiti sve što predsednik SAD kaže“. Dodao je da će „zemlje koje imaju kapacitet i volju da pomognu SAD to učiniti. I trebalo bi da to učine“.
Druge zemlje, poput Luksemburga i Islanda, osudile su iranski režim i naglasile da ne sme imati nuklearno oružje. Pozvale su na deeskalaciju, ali bez podrške vojnoj kampanji SAD i Izraela.
„Iran mora da okonča sve aktivnosti koje ugrožavaju međunarodni mir i bezbednost, posebno svoj nuklearni program. Luksemburg podržava sve diplomatske napore kako bi se sprečilo da Iran dođe do nuklearnog oružja“, navodi se u saopštenju vlade.
Više članica NATO-a, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Rumuniju, Italiju, Francusku i Portugal, dozvoljava SAD da koriste njihove baze za operacije u Iranu. Neke zemlje, poput Crne Gore i Severne Makedonije, osudile su i iranske napade na susedne države na Bliskom istoku.
Sara Dorn, novinarka Forbes