Pad investicija od 50 odsto u prvom kvartalu
U proteklom delu godine rast privrede Srbije je značajno usporen zbog čega će rast u ovoj godini biti znatno manji od planiranog, navodi se u danas objavljenim rezultatima Kvartalnog monitora. Navodi se da su strane direktne investicije u prvom kvartalu manje 50 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Na pad stranih investicija uticala je politička kriza u Srbiji, stagnacija u EU, ali i poređenje sa vanredno visokim prilivom u prvom kvartalu prethodne godine usled prodaje baznih stanica Telekoma.
Inflacija od januara ove godine postepeno opada, tako da je maju iznosila 3,8 odsto međugodišnje.
Na opadanje inflacije u proteklom delu godine najviše je uticao pad cena energenata, ali i stagnacija domaće tražnje, usled restriktivne fiskalne i monetarne politike i rasta neizvesnosti u zemlji, dodaje se u analizi Kvartalnog monitora.
U prvom kvartalu BDP je porastao za dva odsto, dok je desezonirani u odnosu na prethodni kvartal manji za 0,6 odsto, navodi se u saopštenju i dodaje da aktivnosti opadaju u građevinarstvu, trgovini i turizmu, a rastu u IT, poljoprivredi i finansijama.
Prema nalazima Kvartalnog monitora, opadaju investicije, državna potrošnja stagnira, privatna sporo raste, izvoz solidno raste, ali sporije od uvoza.
Rast privrede Srbije u prvom kvartalu je na nivou proseka centralne i istočne Evrope, ali je pogoršanje u odnosu na prethodnu godinu u Srbiji snažnije.
U privatnom sektoru registrovana zaposlenost je blago porasla u odnosu na prethodnu godinu, u javnom opala.
Realne zarade su u prvom kvartalu porasle 6,4 odsto međugodišnje, zarade rastu u privatnom i javnom sektoru, ali se rast usporava.
Produktivnost rada u prvom kvartalu je povećana 1,7 odsto međugodišnje, što je solidan rast ali znatno sporiji od rasta zarada.
Tokom juna državna statistika je ispravila ranije objavljene podatke o izvozu u prošloj i ovoj godini, posle čega su suštinski promenjeni podaci o spoljnoekonomskim tokovima.
U prva četiri meseca 2025. javni prihodi stagniraju, rashodi imaju blagi rast, a deficit je umereno visok.
Fiskalni deficit u ovoj godini će verovatno biti u planiranim okvirima, mada postoje rizici da bude veći od tri odsto.
Narodna banka Srbije u prethodnom delu godine nije menjala referentnu kamatnu stopu, a prodajom deviza je sprečavala slabljenje dinara.
Kreditiranje stanovništva raste od početka godine, dok je značajaniji rast kredita privredi ostvaren u aprilu. Realne kamatne stope na dinarske i devizne kredite se nalaze na opadajućem trendu, uz povremene fluktuacije, ističe se u saopštenju.
Fonet