Piloti i stjuardese se pribojavaju litijum-jonskih baterija
Nedavno je let kompanije Ameriken Erlajns završen prinudnim sletanjem kada se uređaj jednog putnika zapalio posle poletanja. To je poslednji u nizu zabrinjavajućih incidenata u kojima su učestvovali uređaji na litijumske baterije u avionima.
Federalna uprava za avijaciju (FAA) saopštila je da istražuje požar u kabini izazvan ličnim uređajem putnika. On je primorao avion Ameriken Erlajnsa na letu iz Filadelfije za Finiks, sa 160 putnika i šest članova posade, da prinudno sleti na Međunarodni aerodrom Vašington.
Prema evidenciji FAA, zabeleženo je 46 incidenata sa požarima povezanim sa litijumskim baterijama u avionima ove godine do 15. avgusta. U proseku oko 1,4 nedeljno.
Dodatno, prema Forbes analizi podataka sistema za prijavu bezbednosnih incidenata NASA, od januara do maja 2025. podneta su 22 anonimna izveštaja o bezbednosnim problemima povezanima sa litijumskim baterijama. Ovaj sistem omogućava zaposlenima u avijaciji da poverljivo prijave probleme bez straha od kazne.
Ove godine gotovo desetak avio-kompanija – uglavnom iz Azije – promenilo je pravila o prenosivim punjačima na litijumske baterije u avionima. Sautvest Erlajns jedini je američki prevoznik koji je to učinio.
Incidenti
Početkom avgusta, kabinu aviona KLM ispunio je dim. Prenosivi punjač za telefon zapalio se tokom leta iz Sao Paula za Amsterdam. U julu je lični uređaj sa litijum-jonskom baterijom izazvao požar na letu Delta Erlajnsa. To je dovelo do prinudnog sletanja u Fort Majersu. Sumnja se da je iste nedelje požar izazvan baterijom izbio u prtljažnom prostoru iznad sedišta na letu Virdžin Australija. Kabina je bila puna dima. (Od tada, kompanija preispituje pravila o nošenju power bank uređaja u avionima. „Ako nameravate da putujete sa power bank uređajem, držite ga na vidnom mestu i uvek pri ruci tokom leta“, navodi se na sajtu VA.) U aprilu, avion Havaijen Erlajnsa na letu iz Honolulua za Tokio oglasio je uzbunu. Tada se mobilni telefon putnika zaglavio u sedištu i počeo da ispušta „miris paljevine“.
Glavna opasnost ovih baterija je što mogu da se pregreju i uđu u stanje tzv. termičkog bega. To je lančana reakcije u kojoj litijum-jonska ćelija ulazi u nekontrolisano zagrevanje. Ono proizvodi ekstremno visoke temperature, dim i, na kraju, požar koji je posebno teško ugasiti. On može da se ponovo rasplamsa čak i nakon što je delovalo da je ugašen. FAA na svom sajtu navodi da su „posade obučene da prepoznaju i reaguju na požare litijumskih baterija u kabini“.
Četiri uređaja po putniku
Jedan od glavnih izazova je ogromna količina litijumskih baterija koje se nalaze na svakom letu. Prema istraživanju organizacije ULSE iz 2024. na uzorku većem od 12.000 odraslih, prosečan putnik u SAD na avion unese četiri uređaja. Najčešće pametni telefon (81%), laptop (40%), bežične slušalice (38%) i tablet (35%). Prema podacima FAA, 39% incidenata od 2006. bilo je povezano sa prenosivim punjačima, dok su na drugom mestu elektronske cigarete, odgovorne za 21% slučajeva.
Situaciju dodatno komplikuje i to što FAA na svojoj stranici „PackSafe“ savetuje da se uređaji sa litijumskim baterijama pakuju u ručni prtljag, dok u isto vreme navodi da se mogu staviti i u predati prtljag pod uslovom da su „potpuno ugašeni i zaštićeni od slučajnog aktiviranja ili oštećenja“. Ipak, rezervne litijum-jonske baterije, uključujući power bank uređaje i kućišta sa baterijama za punjenje, moraju biti u ručnom prtljagu. Uprkos redovnim upozorenjima TSA i aviokompanija, istraživanja pokazuju da putnici imaju vrlo slabu svest o tome šta pokreće njihove uređaje i kakav rizik nose.
Uređaje stavljati u ručni prtljag
Više od jedne trećine putnika (38%) ipak stavlja punjive uređaje u predati prtljag, gde im nije moguće prići tokom leta, pokazuje istraživanje ULSE iz 2024. Iako TSA pregleda predati prtljag u potrazi za baterijama, neki uređaji ipak prođu kontrolu. Na primer, u aprilu je radnik na utovaru prijavio torbu koja je počela da se dimi i zatim se zapalila dok je prolazila kroz sortirnu traku. Srećom, pre nego što je uneta u avion. U maju je drugi radnik prijavio da se kutija otvorila, pa su se po pisti rasule litijum-jonske baterije, rezervne kamere i veliki power bank, tik pred ukrcavanje u teretni prostor. U više prijava u bazi sistema NASA, između januara i maja, opisani su slučajevi električnih trotineta i hoverbordova pronađenih u predatom prtljagu, ponekad tek nakon sletanja.
Analiza poverljivih izveštaja pokazuje da profesionalci u avijaciji – od pilota i stjuardesa do zemaljskog osoblja – vrlo dobro razumeju rizike. Najveći sindikat stjuardesa poručuje da je „apsolutno zabrinut i da godinama radi sa industrijom i regulatorima na rešavanju ovog problema“, naglasila je portparolka Tejlor Garland iz Asocijacije kabinskog osoblja. Ona predstavlja skoro 55.000 stjuardesa u 20 aviokompanija. Ona je dodala da sistemi protivpožarne zaštite u teretnom prostoru „nisu projektovani da zaustave požar litijumske baterije, pa je uvek bolje da uređaji budu u kabini, u rukama putnika“.
Iako se statistički gledano 1,4 incidenta nedeljno u SAD-u čini zanemarljivim brojem u poređenju sa više od dva miliona putnika koji svakodnevno lete sa više elektronskih uređaja, Dejv Hant, potpredsednik za bezbednost i sigurnost u Sautvest Erlajnsu, kaže: „Ovo je izuzetno redak događaj. Problem je što ima vrlo ozbiljne posledice. A znamo i šta je najgori scenario – nekontrolisan požar“.
Od 2006. FAA je potvrdila 644 incidenata povezanih sa litijumskim baterijama.
Suzan Rouen Keler, novinarka Forbes