Planeta uspeva da smanji zagađenje, ali ne „dovoljno brzo“, poziv na novi pristup
Obaveze koje su vlade širom sveta preuzele u vezi sa klimom dovešće do smanjenja globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte za oko 10% u narednoj deceniji. To je znatno ispod potrebnih 60% smanjenja da bi se sprečilo dalje zagađenje i povećanje globalnih temperatura za više od 1,5 stepeni Celzijusa. To su saopštile Ujedinjene nacije u izveštaju objavljenom danas, mesec dana pre klimatskog samita COP30 u Brazilu.
Okvirna konvencija UN-a o klimatskim promenama (UNFCCC) navela je da će globalne emisije opasti za oko 10% u odnosu na nivoe iz 2019. godine. To je prvi značajan pad koji UN predviđa.
Ova projekcija zasniva se na „Izveštaju o sintezi NDC-a“ koji analizira detaljne planove smanjenja emisija — Nacionalno određene doprinose (NDCs) — koje su zemlje dostavile u okviru Pariskog klimatskog sporazuma.
Analiza UN-a bazirana je na NDC-ima samo 64 zemlje predatim pre roka 30. septembra. One zajedno čine oko trećine globalnih emisija.
Pozivajući se na izveštaj, izvršni sekretar UN-a za klimatske promene, Simon Stil, rekao je da, iako upozorava da se „globalni zaključci ne mogu izvući samo iz ovog izveštaja“, on ipak „sadrži neke pozitivne naznake“ da zemlje napreduju u smanjenju emisija.
Čovečanstvo jasno savija krivu emisija nadole
Iako beleži 10% smanjenja u narednoj deceniji, Stil je naveo: „Čovečanstvo sada jasno po prvi put savija krivu emisija nadole, iako još ne dovoljno brzo“.
Izveštaj primećuje da, iako kriva emisija izgleda kao da se spušta, predviđanja i dalje „ne dostižu“ potrebnih 60% smanjenja u narednoj deceniji. To je neophodno da bi se sprečilo povećanje globalnih temperatura za 1,5 stepeni iznad predindustrijskih nivoa.
Potpisnici Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. postavili su 1,5 stepeni Celzijusa kao prihvatljivu granicu povećanja globalnih temperatura. Dva stepena Celzijusa je gornja granica. Naučnici upozoravaju da bi porast temperatura iznad 1,5 stepeni mogao izazvati ozbiljnije klimatske posledice.
Gejts: Fokus na ljudskom zdravlju, a ne temperaturi
Milijarder i filantrop Bil Gejts objavio je danas blog u kojem poziva zemlje da primene novi pristup. Gejts ističe da klimatske akcije treba da preusmere fokus sa rasta temperatura na poboljšanje ljudskog zdravlja. Blog pod naslovom „Tri teške istine o klimi“ obraća se liderima koji će prisustvovati UN COP30 klimatskom samitu u Brazilu.
U blogu, Gejts navodi: „Klimatske promene su ozbiljne, ali nisu kraj civilizacije“. Ističe da inovacije u čistoj energiji značajno smanjuju projekcije budućih emisija. Gejts navodi da njegov klimatski fond Breakthrough Energy fokusira ulaganja u oblasti koje imaju „velike pozitivne Zelene Premije“. To opisuje kao „razliku u troškovima između čistih i prljavih tehnologija“.
Gejts takođe ističe: „Temperatura nije najbolji način da merimo napredak u klimi“. Tvrdi da ponekad „dobrobit ljudi ide u drugi plan u odnosu na smanjenje emisija, što ima loše posledice“. On predlaže da lideri više pažnje posvete poboljšanju zdravstvenih i ekonomskih ishoda. Poziva se na studiju Univerziteta u Čikagu (Climate Impact Lab). Ona pokazuje da će predviđena smrtnost povezana sa klimom opasti za više od 50% kada se uzme u obzir „očekivani ekonomski rast zemalja sa niskim prihodima u ostatku ovog veka“.
Gejts zaključuje: „Pošto će ekonomski rast koji se predviđa za siromašne zemlje smanjiti klimatske smrti za polovinu, sledi da će brži i širi rast smanjiti broj smrti još više“.
Siladitja Rej, novinar Forbes