Počinje slušanje u finalnom procesu protiv Trampovih carina: Da li bi i kada Vrhovni sud mogao da ih poništi

Vrhovni sud razmatra da li bi carine predsednika Donalda Trumpa trebalo da budu poništene, a američki potrošači i hiljade kompanija mogli bi imati korist. Posebno velike maloprodajne i elektronske kompanije kao što su Volmart, Samsung, Target, Amazon i LG. One žele da im se vrati novac.

Sudije danas slušaju usmenu raspravu u slučaju koji osporava Trampove carine na uvoz iz gotovo svih zemalja. On ih je uveo prema Zakonu o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima (IEEPA). Dva niža suda ranije su presudila da predsednik nema ovlašćenje da ih uvede. I da bi carine trebalo poništiti.

Carine idu i do 50%

Trampove carine nameću stope specifične za svaku zemlju na robu uvezenu u SAD. Idu u rasponu od 10% do 50% u zavisnosti od države. One su poremetile poslovanje jer su kompanije morale da plate značajne nove troškove.

Presuda koja bi utvrdila da Tramp nema ovlašćenje da uvede carine mogla bi značiti da kompanijama pripadaju povraćaji za carine koje su već platile.

Međutim, očekuje se da će administracija Trampa ponovo uvesti bar deo carina kroz druge zakone.

Moguć povraćaj novca za kompanije i potrošače

Stručnjaci za trgovinu rekli su za Forbes da bi elektronske kompanije i kompanije koje proizvode druge potrošačke proizvode mogle imati najveću korist od poništavanja carina. Kako zbog mogućnosti povraćaja sredstava, tako i zbog sektora na koje bi eventualne nove zamenske carine mogle uticati.

Potrošači bi takođe mogli imati koristi od toga što bi buduća povećanja cena uzrokovana carinama bila zaustavljena. A mogli bi i da povrate deo povećanja cena koje su već platili. Mogli bi da pokrenu grupne tužbe protiv kompanija koje su zbog carina podigle cene, a sada im se vraća novac.

Kada bi Trampove carine mogle biti poništene?

Još nije jasno. Vrhovni sud obično donosi presude nekoliko meseci nakon slušanja usmenih rasprava. Odluka sudija da brzo razmotre slučaj carina čini neizvesnim hoće li pokušati da presude brže. Bilo koja odluka bi trebalo da bude doneta najkasnije do juna 2026. Tada se završava mandat Vrhovnog suda.

Elektronika je jedna od najvećih kategorija uvoza u SAD, prema podacima Američke komisije za međunarodnu trgovinu. Velika količina uvoza, uz visoke cene proizvoda, znači da bi sektor mogao posebno imati koristi od poništavanja carina, rekao je za Forbes Brajan Rajli. On je viši potpredsednik za carinsko posredovanje u logističkoj kompaniji GEODIS. Za elektronske kompanije se očekuje da “budu među najviše pogođenim i da imaju najveću korist” od presude protiv carina, predviđa Rajli. Napominje da bi te kompanije mogle dobiti “trenutni nalet gotovine” ako Vrhovni sud naloži saveznoj vladi da automatski refundira uvoznicima plaćene carine.

Ko je najviše uvozio

Nema jasnih podataka o tome koje kompanije su najviše uvozile od kada su carine stupile na snagu. Prethodni podaci o najvećim američkim uvoznicima iz 2024. sugerišu da su elektronske kompanije poput LG, Samsung, Elektroluks i Best Baj među najvećim kompanijama koje šalju robu u SAD. One bi mogle da imaju najveću korist ako se carine ponište. (LG je za Forbes saopštio da se ne oglašava o carinama. Nijedan drugi veliki uvoznik nije odgovorio na zahtev za komentar.)

Trampove carine imale su „značajan uticaj“ na kompanije u maloprodaji i sektoru potrošačke robe. One su dugo nabavljale robu prvenstveno iz Azije, rekao je za Forbes Endrju Siciliano. On je globalni lider u oblasti trgovine i carina u KPMG-u.

Iako se očekuje da će mnogi sektori ponovo biti pogođeni carinama ako Vrhovni sud poništi šire carine, Siciliano predviđa da bi maloprodaja i potrošačka roba mogli dobiti više „olakšanja“, s obzirom na širok spektar proizvoda. Kompanije u sektoru maloprodaje koje su najviše uvozile robu u SAD 2024. i verovatno će imati koristi od povoljne presude uključuju Walmart, Home Depot, Target, Lowe’s, Amazon, Dollar Tree, IKEA, Williams Sonoma, Ross, GE Appliances i Dollar General, prema podacima analiziranim od strane S&P Global.

Neočekivani dobitnici

Američki potrošači sve više snose posledice carina, rekao je Rajli za Forbes. Sugeriše da bi presuda u korist Trampa mogla pomoći da se zaustave povećanja cena dok kompanije prenose deo troškova carina na potrošače. „Za mnoge kompanije, [carine] su dostigle nivo gde trošak više ne može jednostavno biti apsorbovan“, rekao je Rajli. „Mnoge kompanije više ne mogu da apsorbuju trošak, što znači da se on sve više prenosi na potrošača u nekom obliku“. Ako kompanije dobiju povraćaj za carine koje su platile, trgovinski advokat Robert Šapiro takođe kaže za Forbes da bi potrošači mogli da pokrenu grupne tužbe protiv velikih maloprodajnih lanaca tražeći povraćaj za povećanja cena koja su platili zbog carina, mada se još ne zna kako bi to izgledalo u praksi.

Neočekivani dobitnici u ovom slučaju mogli bi biti investicioni fondovi. Kompanije sa Volstrita sve više se uključuju u spor oko carina. One nude uvoznicima da otkupe njihova prava na povraćaj u zamenu za oko 20% do 30% onoga što su platili u carinama. Te firme bi zatim mogle ostvariti finansijsku dobit ako Vrhovni sud poništi carine i dozvoli im povraćaje iznosa koje su kompanije platile. Očekuje se da će ovakvi poslovi prvenstveno koristiti hedž fondovima koji se bave alternativnom imovinom. Zajedno sa firmama za finansiranje tužbi, koje su navikle da ulažu u pravne sporove.

Carine po drugom zakonu

Ministar finansija Skot Besent i drugi Trampovi zvaničnici rekli su da će pokušati da zamene sve carine po IEEPA koje budu poništene koristeći druge zakone. Oni eksplicitnije dozvoljavaju predsedniku da uvodi carine, ali sa više ograničenja. To su zakoni koji dozvoljavaju carine za određeni sektor, što je Tramp već iskoristio za uvođenje carina na robu poput automobila i čelika. „Američka vlada ima potrebna ovlašćenja da pokuša da ponovo uspostavi režim carina po IEEPA ako odluči da to učini“, rekao je za Forbes međunarodni trgovinski advokat Patrik Čildres. Dodao je da bi za to verovatno „bilo potrebno vreme“ da se sprovede. Administracija Trampa bi verovatno „prioritetno“ tretirala ključni uvoz od glavnih trgovinskih partnera. Što znači da kompanije koje „uvoze nestratešku robu od manje poznatog partnera“ mogu duže biti bez novih carina, rekao je Čildres.

Da li bi SAD i dalje dugovale povraćaj ako ponovo uvedu carine? Verovatno. Ipak, još se ne zna kako će proces tačno funkcionisati. Administracija Trampa mogla bi pokušati da tvrdi da nove carine treba da se primene retroaktivno.

Nepoznanice

Administracija Trampa je sugerisala da bi mogla da vrati carine koje su uvoznici platili ako politika bude poništena. Navode te povraćaje kao ključni razlog zbog kojeg bi odluka protiv carina mogla biti toliko štetna. Ali, i dalje nije jasno kako bi taj proces povraćaja zapravo funkcionisao. „Istina je da ne znamo kako će izgledati proces povraćaja po IEEPA“, rekao je međunarodni trgovinski advokat Klinton Ju za Forbes u septembru.

Dejvid Vorik, izvršni potpredsednik kompanije za upravljanje rizicima u lancu snabdevanja Overhaul, izjavio je za Forbes da, zbog nedostatka bilo kakvih smernica vlade, kompanije „moraju da počnu da planiraju sve scenarije“ kako bi povraćaji mogli da se odvijaju. „Carine možda neće biti automatski vraćene, proces može biti dugotrajan. Možda će biti potrebno podnošenje zahteva za svaki pojedinačni uvoz“, rekao je Vorik. „Jednostavno ne znamo“.

Alison Darki, novinarka Forbes