Porast smrtnih slučajeva pešaka: Najugoroženiji noću i to na glavnim saobraćajnicama
Najveća verovatnoća da pešaci stradaju je noću na gradskim saobraćajnicama. Smrtnost pešaka (u saobraćajnim nesrećama) u Sjedinjenim Američkim Državama porasla je za više od 80 odsto u poslednjih 15 godina. A 2009. godine bila je na najnižem nivou.
Većina nesreća sa smrtnim ishodom dogodila se na glavnim gradskim putevima i to najčešće noću.
Ovo su zaključci izveštaja koji je objavila AAA Fondacija za bezbednost saobraćaja. U pitanju je neprofitna istraživačka i edukativna organizacija, koja je analizirala smrtne slučajeve pešaka u poslednjih 15 godina.
Porast smrtnih slučajeva pešaka
„Stalan porast smrtnih slučajeva pešaka u SAD-u od 2010. godine predstavlja izazov u saobraćajnoj bezbednosti koji moramo da rešimo“, rekao je Dejvid Jang, predsednik i izvršni direktor AAA fondacije.
Prometni gradski putevi, često su izgrađeni da omoguće brzo kretanje velikog saobraćaja, između urbanih područja. Istovremeno omogućavaju i pristup lokalnim ulicama. To, kako navodi istraživanje, često znači da pešaci i vozila dele prometne puteve koji nisu uvek dobro osvetljeni ili nemaju odgovarajuće trotoare, pešačke prelaze ili znakove na putu.
„Ova studija ne samo da je identifikovala najčešće glavne faktore koji su povezani sa smrtnim slučajevima pešaka, već i mogućnosti u kojima učesnici mogu da sarađuju na poboljšanju u svojim zajednicama. Moramo da radimo zajedno kako bismo stvorili sigurnije saobraćajne sisteme za pešake i druge korisnike puteva“, dodao je Jang.
Studiju „Smrtni slučajevi pešaka na urbanim arterijskim putevima noću: Detaljna analiza nesreća i tri studije slučaja“ istraživači AAA fondacije su radili udruženo sa istraživačima iz Centra kolaborativnih nauka za bezbednost na putevima. Sproveli su studje slučaja u tri grada: Albukerki, Šarlot i Memfis.
Glavni nalazi istraživanja
Najveći broj smrtnih slučajeva pešaka dogodio se daleko od centra grada (više od polovine smrtnih slučajeva dogodilo se više od četiri milje od centra grada), na glavnim saobraćajnicama. Oko polovina tih nesreća dogodila se u tami.
Povrede i smrt pešaka dešavali su se disproporcionalno u socijalno i ekonomski ugroženim naseljima. I u područjima sa starijom stambenom izgradnjom. Kao i u mestima gde mnogi stanovnici u velikoj meri zavise od pešačenja, posebno kako bi došli do javnog prevoza.
Gradovi se suočavaju sa izazovima u poboljšanju bezbednosti pešaka. To uključuje visoke troškove za unapređenje infrastrukture, prepreke u implementaciji promena na putevima koji su pod kontrolom države i javni otpor promenama.
Nedostatak sigurnih mesta za prelazak ulica, visoki brojevi pešaka na prelazima, loše osvetljeni putevi bez kontinuiranih trotoara i nesuglasice oko vlasništva nad putem (država vs. lokalna samouprava) bili su među povezanim faktorima koji su identifikovani.
„Smanjenje naglog porasta smrtnih slučajeva pešaka zahteva ulaganja zasnovana na podacima, tamo gde one su najpotrebnija“, rekao je Džejk Nelson, direktor za zaštitu saobraćaja u AAA-u. On je nagalsio značaj praćenja podataka.
„Ako je bezbednost zaista prioritet za donosioce odluka, treba da očekujemo veća ulaganja u zajednice u kojima je istorijski bilo nedovoljno investicija, gde se disproporcionalno veliki broj pešaka povređuje i gubi život.“
Predlog strategija za poboljšanje bezbednosti
Grupa za bezbednost predložila je niz strategija za poboljšanje sigurnosti pešaka i smanjenje povreda i smrtnih slučajeva.
Urbanisti, stručnjaci za javno zdravlje, zakonodavci i oni koji se u praksi bave bezbednošću saobraćaja na državnom i lokalnom nivou mogli bi, na primer, da bliže sarađuju kako bi ulagali resurse tamo gde je to najpotrebnije. Bez obzira na to ko je vlasnik puta. Mogli bi i da prihvate pristup Vision Zero ili Safe System za bezbednost i dizajn puteva koji uzima u obzir ljudsku grešku. Taj pristuo je prvi put je primenjen u Švedskoj 1990-ih.
Cilj ove inicijative je eliminisanje svih smrtnih slučajeva i ozbiljnih povreda na putevima stvaranjem više slojeva zaštite. Ako jedan sloj ne uspe, drugi će stvoriti sigurnosnu mrežu koja će smanjiti uticaj sudara.
Poboljšanja su dizajnirana da rezultiraju: sigurnijim ljudima, sigurnijim putevima, sigurnijim vozilima, sigurnijim brzinama i boljom negom nakon saobraćajnog sudara.
Uključeni su i saveti za vozače i pešake.
Istraživači su preporučili da vozači ne oslanjaju na sisteme za detekciju pešaka da bi sprečili sudar. Tehnologija služi samo kao rezerva, a ne kao zamena za angažovanog vozača.
Preporuka vozačima je da voze sa dodatnom pažnjom noću. To je najrizičniji period za pešake, kada sistemi za bezbednost vozila imaju najviše problema.