Predloženim zakonima o trgovinskom sektoru predviđena zabrana lažnih akcija
Predloženim zakonima o trgovinskom sektoru, koji su na dnevnom redu današnje sednice Skupštine Srbije, predviđena je zabrana lažnih akcija, zaštita dobavljača i uvođenje crne liste trgovačkih praksi, piše portal Nedeljnik.rs.
Poslanici će raspravljati o Predlogu zakona o zaštiti potrošača i trgovačkim praksama, kao i izmenama Zakona o trgovini, čiji je jedan od proklamovanih ciljeva rešavanje problema visokih marži kao i pritisaka na proizvođače i dobavljače velikih trgovinskih lanaca.Kada je reč o pokušajima da se ograniče različiti nameti koji su do sada direktno uticali na krajnju cenu robe, u analizi ekonomskih efekata predloženih propisa piše da su visoke i netransparentne naknade, koje se kupcima često naplaćuju bez pružanja stvarne protivusluge, umanjivale marže snabdevača i destimulisale proizvodnju.
Navedeno je da je „kumulativni efekat netransparentnih naknada često bio i do 20-30 odsto vrednosti isporučene robe“.
„Zato je predloženo da sve naknade, poput onih za skladištenje ili marketing, ubuduće moraju biti zasnovane na stvarnim troškovima, jasno definisane ugovoru i prihvaćene uz pisanu saglasnost snabdevača“, piše portal.
Cilj takvih rešenja je, kako je istaknuto, da smanje prostor za različite oblike renti koje nemaju pokriće u stvarnoj ekonomskoj vrednosti i koje su u krajnjem ishodu plaćali sami potrošači kroz veće cene u prodavnicama.
Novim propisima predlaže se strožija kontrola odnosa između velikih kupaca i njihovih dobavljača. Predlog zakona o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda definiše nepoštene postupke poput onih usled jednostranog nametanja i koji odstupaju od dobrih poslovnih običaja.
Istaknuto je da se najveća promena odnosi na rokove plaćanja za hranu koja ima kratak rok trajanja, ali se zaštita širi i na drugu robu široke potrošnje, što je bilo predviđeno i nacrtom tog dokumenta, kroz „crnu listu“ trgovačkih praksi.
Predlog tog zakona, kako se navodi, izričito zabranjuje plaćanje snabdevaču za isporučene kvarljive poljoprivredne i prehrambene proizvode u roku dužem od 30 dana od dana isteka perioda isporuke ili dana izdavanja računovodstvene isprave.
Pored poljoprivrednika, ta zaštita se sada širi i na snabdevače robe od naročitog značaja, gde su ubrojani i kućna hemija, kozmetika i proizvodi za ličnu higijenu.
Zabranjuje se i svako jednostrano menjanje ugovora koje se tiče količine, standarda kvaliteta ili mesta isporuke, čime se, kako je obrazloženo, uvodi veća predvidivost u poslovanju malih firmi.
Zatim, izmene Zakona o trgovini preciziraju pravila koja treba da spreče trgovce da kupce dovode u zabludu prilikom oglašavanja akcija.
Do sada je, kako je navedeno, bilo nejasno šta je „referentna cena“ pre popusta, što je omogućavalo njihovo veštačko podizanje neposredno pre sniženja kako bi popust delovao veći.
Predloženim izmenama propisuje se da popust mora da se obračuna u odnosu na stvarno najnižu cenu u prethodnom mesecu, odnosno da je „prethodna cena najniža cena po kojoj je trgovac nudio robu tokom perioda od 30 dana pre početka sniženja cena, osim za lako kvarljivu robu i robu sa kratkim rokom trajanja“.
Poseban deo Predloga izmena zakona o trgovini odnosi se na uređenje otkupnih mesta, gde su poljoprivrednici do sada često bili prepušteni volji otkupljivača.
Otkupno mesto se definiše kao specijalizovana trgovina na veliko poljoprivrednim proizvodima i domaćim životinjama, u kojem se obavlja organizovani otkup.
Svaki otkupljivač će morati da bude upisan u elektronski registar i da na samom mestu otkupa istakne obaveštenje koje jasno obaveštava poljoprivrednog proizvođača, pre prodaje robe, o opštim uslovima otkupa.
To uključuje cenu prema kvalitetu i klasi, tačan rok plaćanja, kao i proceduru šta raditi ako se pojavi sumnja u utvrđeni kvalitet robem, piše Nedeljnik.rs.
Beta