Prinosi na američke državne obveznice dostigli najviši nivo od 2007: Zašto to u stvari nije dobro za sve
Prinosi na dugoročne američke državne obveznice dostigli su juče najviši nivo još od globalne finansijske krize 2007. godine. To ukazuje na širu zabrinutost investitora zbog inflacije i fiskalne politike u SAD. Pojedini analitičari očekuju još snažniju rasprodaju obveznica.
Prinosi na 30-godišnje američke državne obveznice porasli su na nešto više od 5,19% u utorak ujutro. To je najviši nivo za ove dugoročne obveznice od juna 2007. godine. Prinosi na 10-godišnje obveznice – koji predstavljaju pokazatelj za kamate na hipotekarne kredite, auto-kredite i dug po kreditnim karticama – porasli su na 4,68%, što je njihov najviši nivo od januara 2025.
Istraživanje među globalnim menadžerima hedž fondova koje je juče objavila Banka Amerike pokazalo je da 62% ispitanika veruje da će prinosi na 30-godišnje obveznice dostići 6%. Time bi potencijalno izjednačili najviši nivo još od 2007. godine. Dodatni rast inflacije očekuje 40% menadžera.
Procene analitičara
Ajaj Radžadjakša, globalni predsednik istraživanja u Barklejsu, napisao je u ponedeljak da američki dug raste brže od ekonomskog rasta zemlje. Da se očekuje viša ili nestabilnija inflacija i da „ne postoji politička volja za fiskalne reforme“. Dodaje da investitori nisu motivisani za kupovinu dugoročnih obveznica.
Gunit Dingra, šef strategije za američke kamatne stope u BNP Paribasu, izjavio je za Rojters da su prinosi na 30-godišnje obveznice izgubili svoj projektovani plafon nakon što su prešli prag od 5%. „Sada kada više nemamo sidro, šta sprečava prinose na obveznice da nastave da rastu u svetu visoke inflacije, stalno rastućih deficita i pritiska na globalne prinose obveznica?“.
Više kamatne stope povukle su u utorak naniže i šire tržište akcija. Indeks Dau Džons pao je za oko 121 poen, odnosno 0,2%, dok su S&P 500 i Nasdak pali za 0,7%, odnosno 1,2%.
Američki nacionalni dug blizu 40 biliona dolara
Američki nacionalni dug iznosi 38,9 biliona dolara zaključno sa 15. majem. To predstavlja povećanje od 2,7 biliona dolara u odnosu na prethodnu godinu, prema podacima američkog Ministarstva finansija.
Sledeća promena kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi verovatno će biti povećanje, prema alatu FedWatch kompanije CME Group. Verovatnoća povećanja skače na 12,7% tokom sastanka centralne banke u julu. Zatim postepeno raste do ukupne verovatnoće od 59,1% do decembra. Pri čemu je najveća verovatnoća (41,6%) za povećanje od četvrt procentnog poena na raspon između 3,75% i 4%.
Inflacija se zadržala iznad ciljanih 2% i dostigla 3,8% u aprilu. To je najveća godišnja stopa rasta od maja 2023. godine. Očekuje se da će rast potrošačkih cena sprečiti kreatore fiskalne politike da smanje kamatne stope. Očekivanja viših kamatnih stopa obično povećavaju kratkoročne prinose, poput prinosa na dvogodišnje obveznice. Na prinose na 10- i 30-godišnje obveznice utiču projekcije budućih kamatnih stopa, inflacije, ekonomskog rasta i potražnje investitora za dugoročnim dugom.
Rastu i prinosi na evropske obveznice
Nagli rast cena energije i nafte podstakao je skok inflacije. I to je izazvalo rasprodaju na globalnom tržištu obveznica. Izvršni direktor Džej Pi Morgana, Džejmi Dajmon, upozorio je da bi rast nivoa državnog duga širom sveta mogao da izazove krizu na tržištu obveznica. Naveo je da je „nivo faktora koji povećavaju rizik visok. Poput geopolitike, nafte i budžetskih deficita“. Dok su prinosi na dugoročne američke državne obveznice naglo rasli, slični prinosi u Velikoj Britaniji približili su se nivou od 6%. Dugoročna stopa zaduživanja Nemačke dostigla je najviši nivo u poslednjih 15 godina.
Taj Raš, novinar Forbes