Proizvođači se više plaše domaćih, nego stranih kupaca

Proizvodni kapaciteti u Srbiji su u decembru bili u proseku iskorišćeni 77,3 odsto, što je 1,4 procenta poena više nego u novembru. U odnosu na decembar 2022. godine zabeležen je za 1,1 procentni poen niži nivo korišćenja proizvodnih mogućnosti, objaveljeno je u poslednjem broju “Makroekonomskih analiza i trendova”.

Na osnovu odgovora iz mesečne Ankete o konjunkturi u domaćoj prerađivačkoj industriji, vidi se da je u decembru, u odnosu na novembar, 5,4 odsto firmi povećalo broj zaposlenih, 86,3 odsto je zadržalo isti broj, dok je manje zaposlenih u – 8,3 odsto preduzeća.

Indikator tromesečne očekivane prodaje na domaćem tržištu u decembru je zabeležio blagi pad od 0,6 procentna poena u odnosu na novembar, a u odnosu na raniji decembar, zabeležen je za 8,1 pp niži nivo ovog indikatora.

S druge strane, firme se nadaju boljoj prodaji na stranom tržištu. Indikator ovog očekivane u decembru je zabeležio za 6,2 pp veću vrednost u odnosu na novembar. Situacija je drugačija kada se poredi sa istim mesecom prethodne godine – ovaj indikator zabeležio je za 5,9 pp manju vrednost.

Istraživači MAT-a ukazuju da je industrijska proizvodnja u novembru statistički popravila rezultat iz prethodnog meseca – međugodišnji rast je iznosio 3,6 odsto.

„Kada se, pak, sektorska dinamika proizvodnje meri tekućim trendom, poput ukupne proizvodnje, stiče se utisak da su sva tri sektora u stagnaciji ili blizu nje” napominje se u oceni privredne aktivnosti. „Vrednost spoljnotrgovinske razmene je, međugodišnje posmatrano, smanjena u novembru 2023. godine, osmi mesec zaredom. Posle niza od četrnaest uzastopnih meseci, u oktobru i novembru 2023. vrednost indeksa realnog prometa konačno nadmašuje prosečnu vrednost realnog prometa iz prethodne godine. Usporavanje inflacije daje pozitivne efekte na međugodišnji obračun realne zarade koje su u oktobru uvećane za 6,1 odsto“.

Za prvih jedanaest meseci 2023. godine približno četiri petine robnog uvoza pokriveno je izvozom – 78,7 odsto.

Suficit po osnovu međunarodne trgovine uslugama iznosio je 2,4 milijarde evra i za čak 40 odsto je veći. Na pozitivan saldo po osnovu trgovine uslugama najviše je uticao porast izvoza usluga telekomunikacija, kompjuterskih i informacionih usluga.