Prosečna ocena transparentnosti opština stagnira: Novi Pazar, Veliko Gradište i Kanjiža na vrhu liste

Indeks transparentnosti lokalne samouprave je i u 2025. na relativno niskom nivou i iznosi 52 od mogućih 100 poena.

Ovaj prosek pokazuje stagnaciju prosečne ocene u poslednje tri godine, nakon četvorogodišnjeg kontinuiranog rasta Indeksa, pokazalo je istraživanje Lokalni indeks transparentnosti – LTI 2025, koje je danas predstavljeno u Beogradu.

Grad Novi Pazar, koji je ponovio izuzetan rezultat sa ocenom 97, četvrtu godinu zaredom je na vrhu tabele.

Značajno je što se maksimalnoj oceni približila još jedna opština – Veliko Gradište ima LTI 94. Na trećem mestu ponovo je Kanjiža, sa skorom 86.

U prvih deset lokalnih samoprava su Tutin (82), Leskovac (81), Kragujevac (79), Bor (78), Sombor i Sokobanja sa 75 i Užice i Pirot sa 73.

Preševo je i ove godine na dnu tabele, ali je značajno popravilo skor, sa devet na 30 poena. Ocenu ispod 35 imaju Labane – 32 uz pad od devet poena, Kovačica (33), Smederevska Palanka (33 uz pad od 10 poena) i Lučani (34).

Grad Beograd je na 99 mestu od ukupno 145 JLS sa 46 poena.

Koordinator istraživanja, Zlatko Minić, istakao je da Transparentnost Srbija nije zadovoljna prosekom od 52 poena i da prioritet treba da bude uspostavljanje održivih mehanizama. To, pre svega obuhvata usvajanje propisa koji će regulisati procedure i obaveze. Ali što je još važnije – odgovornost za primenu ovih procedura.

Kako je naveo, trenutno je situacija takva da visina Indeksa zavisi od angažovanja pojedinaca u lokalnoj samoupravi i želje da se ostvari što bolji rezultat o ovom istraživanju, odnosno od političke i administrativne volje.

Programski direktor TS, Nemanja Nenadić, izjavio je da su resursi kojima raspolažu lokalne samouprave važni ali ne i presudni za dobre rezultate. Zbog toga vidimo da se među dobro plasiranima nalaze neke od manjih opština sa skromnim budžetom, a da je, s druge strane, najveća JLS – Beograd, rangirana u donjem delu liste, čak ispod nekoliko gradskih opština.

Pored posvećenosti rukovodilaca i administracije u JLS i njihovog osećaja odgovornosti prema građanima,
transparentnost JLS zavisi i od činjenja ili nečinjenja države. I u ovogodišnjem istraživanju je zabeleženo da da aktivnosti državnih organa koje bi pospešile transparentnost lokalnih samouprava nisu bile dovoljne.

Isto tako videli smo da na republičkom nivou treba preslikati dobre prakse sa lokala. To se naročito odnosi na objavljivanje podataka o trošenju budžeta, a pre svega, u omogućavanju građanima da učestvuju u kreiranju budžeta, rekao je Nenadić.

Rihard Koli, šef razvojne saradnje Ambasade Švajcarske u Srbiji, istakao je važnost istraživanja lokalne
transparentnosti jer pokazuje šta lokalne samouprave mogu da urade da bi bile otvorenije i odgovornije
prema svojim građanima. On je naveo da merenje transparentnosti pokazuje koliko su lokalne samouprave odgovorne, kako komuniciraju sa građanima i koliko su informacije o njihovom radu dostupne javnosti.

Generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština, Nikola Tarbuk, ocenio je da opštine koje imaju
stručnu podršku imaju bolje rezultate u radu i da je stoga neophodna kontinuirana saradnja za unapređenje rada JLS i za jačanje kapaciteta zaposlenih.

Gradonačelnik Novog Pazara, koji je četvrti put za redom na prvom mestu, Nihat Biševac, rekao je da svi u
gradu rade u cilju dobrog upravljanja, da se trude da sve bude transparentno i da građani budu uključeni u donošenje odluka. On je poručio da će se Novi Pazar truditi da rezultat bude još bolji sledeće godine i da će nastaviti da rade kako bi građani imali sve informacije o radu lokalne samouprave.

Nečelnica Opštinske uprave Veliko Gradište, Sanja Stojadinović, rekla je da je ta opština zadržala drugo mesto u istraživanju, ali da su bolji za šest poena u odnosu na prošlu godinu. „Napredak je rezultat rada svih zaposlenih i postignut zato što sprovodimo mere da građanima omogućimo transparentnost i komunikaciju, dau svakom trenutku znaju kako se troši bužet, koji je status predmeta, koje odluke su donete i drugo“, rekla je Stojadinović.

Predsednik Skupštine opštine Žitište, Žombor Ujvari, kazao je da opstanak na trećem mestu pokazuje da
dobar rezultat nije slučajnost već rezultat sistemskog rada, posvećenost transparentnosti, što zahteva jasna pravila, blagovremeno objavljivanje dokumenata i otvorenu komunikaciju.

„Ključ uspeha je da se kritike koje dobijamo prihvataju kao smernice za unapređenje, a ne kao prepreke u radu“, rekao je on.

Poređenje LTI 2025 sa prethodnim istraživanjima pokazuje da je sve manje JLS koje ostvaruju kontinuirani višegodišnji rast ili stagnaciju (29 opština i gradova imalo je rast ili stagnaciju u poslednja dva istraživačka ciklusa dok je u prethodnom istraživanju bilo 36 takvih JLS).

U ovogodišnjem istraživanju više od polovine JLS (75 od 145) je poboljšalo ocenu, dok lošiji rezultat beleži njih 64. U šest slučajeva rezultat je ostao nepromenjen. Kada su u pitanju kategorije indikatorskih pitanja, poboljšanje je zabeleženo u četiri oblasti, a pogoršanje u pet oblasti.

Veliko pogoršanje je u oblasti „Informatori o radu“, gde je nakon dve godine proseka iznad 70%, sada 53,3%. U oblasti „Javne nabavke“ nastavlja se višegodišnji kontinuirani pad (nakon izmena zakona i ukidanja obaveze objavljivanja informacija na sajtu naručioca) i prosek je sada prvi put ispod 50% (46,9%).

S druge strane, u oblasti „Budžet“ oboren je rekord od pre dve godine i sada je prosek 63,5%, ali razloga za brigu ima i u toj oblasti jer je zabeležen značajan pad broja javnih rasprava o budžetu koje su uključivale i otvoreni sastanak.

Od svih 170 gradova, opština i gradskih opština, petnaest ih beleži rast od 10 ili više poena u odnosu na
prethodno rangiranje, dok sedam ima dvocifren pad ocene. Broj opština sa odličnim rezultatom i dalje je
zadovoljavajući – 15 ima indeks iznad 70, od toga pet iznad 80 i od toga dve iznad 90.

Pored najvažnije preporuke da opštine urede svojim aktima šta sve mora da se objavljuje, preporuka
Transparentnosti Srbija nepromenjena je u odnosu na nekoliko prethodnih ciklusa, omogućiti održavanje
dosegnutog nivoa transparentnosti, odnosno njen rast, kroz propisivanje procedura internim aktima.

Od značajne pomoći bilo bi i propisivanje određenih obaveza i procedura kroz akte na nivou Republike koji treba da sadrže zaduženja i odgovornost za ispunjavanje propisanih zadataka.

LTI meri transparentnost, koja je jedan od najvažnijih antikorupcijskih preventivnih mehanizama, a ocena
preslikava stanje u trenutku kada je istraživanje obavljeno, odnosno kada su rezultati verifikovani.