Ptičiji grip (H5N1) jeste veoma smrtonosan, ali se teško prenosi na ljude: Šta treba znati o virusu i kako ga izbeći
Ptičiji grip H5N1 počeo je naglo da se širi 2020. godine i nedavno se proširio među govedima u američkim državama i među morskim sisarima širom sveta, što je navelo zdravstvene zvaničnike da ga pažljivo prate, a stručnjake da se zabrinu da bi virus mogao da mutira i na kraju da se prenese na ljude, gde se pokazao kao retka, ali smrtonosna pojava.
1. maj
Agencija za hranu i lekove SAD potvrdila je da su mlečni proizvodi i dalje sigurni za konzumaciju, objavivši da je testirala uzorke proizvoda poput formule za bebe, mleka za decu, kiselog mleka i sira iz prodavnica, i nije pronašla žive tragove virusa ptičijeg gripa, iako su neki mrtvi ostaci pronađeni u pojedinim namirnicama – mada ne u proizvodima za bebe.
30. april
Venčing Čang, šef Programa za globalni grip Svetske zdravstvene organizacije, rekao je tokom konferencije za novinare da „postoji rizik da se goveda u drugim zemljama inficiraju“ virusom ptičijeg gripa, pošto se obično širi kretanjem migratornih ptica.
29. april
Ministarstvo poljoprivrede je reklo magazinu Forbes da će početi sa testiranjem uzoraka mlevenog goveđeg mesa iz prodavnica u državama gde se grip pojavio među kravama, i testiraće mleveno meso pripremljeno na različitim temperaturama i zaraženo virusom da bi utvrdilo da li je sigurno za konzumaciju.
24. april
USDA je saopštio da bi se prenos sa krave na kravu mogao dogoditi kada dolaze u kontakt sa sirovim mlekom – i upozorio je da ljudi i drugi životinje, uključujući kućne ljubimce, ne bi trebalo da konzumiraju nepasterizovano mleko, kako bi se sprečila moguća infekcija.
18. april
Džeremi Farar, glavni naučnik Svetske zdravstvene organizacije, rekao je tokom konferencije za novinare da je pretnja širenja ptičjeg gripa među ljudima „velika briga“, pošto se virus razvijao i sve više inficirao sisare (na kopnu i u moru), što znači da bi mogao da se proširi na ljude.
1. april
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) je prijavio drugi slučaj ptičijeg gripa kod čoveka u SAD-u, a reč je o mlekaru iz Teksasa koji se inficirao nakon što je došao u kontakt sa inficiranim mlečnim kravama. Ta osoba se već oporavlja.
Grip se ne prenosi lako među ljudima
Ptičiji grip se ne prenosi lako s osobe na osobu, prema tvrdnjama Svetske zdravstvene organizacije. Retko utiče na ljude, a većina prethodnih slučajeva potiče iz bliskog kontakta sa inficiranom živinom, prema CDC-u. Ipak, kako ptičijeg gripa s osobe na osobu ima „pandemijski potencijal“, svaki ljudski slučaj se ispituje da bi se isključila ova vrsta infekcije. Iako nijedan nije potvrđen, postoji nekoliko globalnih slučajeva – nijedan u SAD-u – gde se smatralo da je „verovatno“ došlo do prenosa ptičijeg gripa s čoveka na čoveka, uključujući Kinu, Tajland, Indoneziju i Pakistan.
Polovina preminulih
Veoma je smrtonosan. Od januara 2003. do 28. marta 2024. godine zabeleženo je 888 slučajeva infekcije ptičijim gripom kod ljudi, prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije. Od tih 888 slučajeva, 463 (52%) su umrli. Do sada su samo dve osobe u SAD-u zaražene gripom H5N1, i oba puta su bili zaraženi nakon kontakta sa bolesnim životinjama.
Najnoviji slučaj je radnik na farmi mleka u Teksasu koji je oboleo u martu nakon što je došao u kontakt sa bolesnim mlečnim kravama, mada je od simptoma imao samo „roze oči“. Prvi slučaj se dogodio 2022. godine kada je osoba u Koloradu obolela od inficirane živine, i potpuno se oporavila.
Izbegavati sirovo mleko
Sirovo, nepasterizovano mleko nije bezbedno za piće, ali pasterizovano mleko je u redu, prema mišljenju FDA. Ptičiji grip je otkriven i u nepasterizovanom i u pasterizovanom mleku, ali FDA preporučuje proizvođačima da ne proizvode i ne prodaju nepasterizovano mleko jer postoji mogućnost da njegova konzumacija izazove infekciju. Međutim, ostaci virusa u pasterizovanom mleku su deaktivirani toplotom tokom procesa pasterizacije, pa se smatra da je ovakvo mleko i dalje sigurno za konzumaciju.
Dobro termički obraditi meso i jaja
CDC upozorava da treba izbegavati konzumiranje sirovog mesa ili jaja zaraženih gripom zbog mogućnosti prenosa. Međutim, nijedna osoba nikada nije bila zaražena gripom konzumiranjem pravilno pripremljenog i kuvanog mesa, prema agenciji. Mogućnost da ima inficiranog mesa u lancu ishrane „izuzetno je mala“ zbog rigorozne inspekcije, pa je pravilno pripremljeno i kuvano meso sigurno za jelo, prema USDA.
Da biste znali kada je meso pravilno skuvano, goveđe meso mora biti skuvano na temperaturi od 60 stepeni Celzijusa, mleveno meso mora biti spremljeno na 70 stepeni, a perad mora biti skuvana na oko 75 stepeni. Riba i slabije pečeno meso imaju nižu temperaturu pripreme. Pravilno skuvana jaja sa unutrašnjom temperaturom od 75 stepeni Celzijusa ubijaju bakterije i viruse uključujući ptičiji grip, prema CDC-u.
„Nije važno da li mogu ili ne mogu imati [ptičiji] gripu… tečna jaja i nedovoljno prženi komadi mesa“, nikada se ne preporučuju, rekao je Francisko Diez-Gonzalez, direktor i profesor Centra za bezbednost hrane na Univerzitetu u Džordžiji, za Forbes. Da bi „bili sigurni“, potrošači bi trebalo da jedu samo potpuno skuvana jaja i da se uvere „da su žumanca čvrsta, bez tečnih delova“, rekla je Dejzi Mej, veterinarski hirurg iz kompanije Medivet sa sedištem u Velikoj Britaniji.
Simptomi ptičijeg gripa
Simptomi ptičijeg gripa uključuju groznicu, kašalj, glavobolju, drhtavicu, otežano disanje ili teškoće u disanju, curenje nosa, zapušen nos, bol u grlu, mučninu ili povraćanje, proliv, roze oči, bol u mišićima i glavobolju.
Međutim, CDC upozorava da se ne može dijagnostikovati na osnovu samih simptoma i potrebno je laboratorijsko testiranje. To obično uključuje briseve nosa ili grla (gornjeg respiratornog trakta) ili donjeg respiratornog trakta kod kritično obolelih pacijenata.
Skok cena jaja
Cene jaja ove godine su porasle zbog smanjenja proizvodnje usled izbijanja ptičijeg gripa kod živine, prema USDA. Dvanaest velikih, kvalitetnih jaja A klase u SAD-u koštalo je oko 2,99 dolara u martu, što je skoro dolar više u odnosu na jesen. Međutim, ova cena je niža u poređenju sa rekordnih 4,82 dolara u januaru 2023, kada je cena takođe bila povećana zbog izbijanja ptičijeg gripa. Ranije ovog meseca, Cal-Maine Foods – najveći proizvođač jaja u zemlji – privremeno je zaustavio proizvodnju nakon što je više od milion kokošaka bilo ubijeno nakon infekcije ptičijim gripom.
Kada su kokoške inficirane ptičijim gripom, farmeri ih brzo ubijaju kako bi pomogli u kontroli širenja virusa, pošto je veoma zarazan i fatalan za živinu. USDA plaća farmerima za sve ptice i jaja koja moraju biti uništeni, kao podsticaj da odgovorno pokušaju da obuzdaju širenje bolesti. USDA je potrošila više od milijardu dolara na kompenzacije farmerima od 2022. godine, prema podacima neprofitne mreže za izveštavanje o hrani i životnoj sredini.
Odobreno više vakcina
FDA je odobrila nekoliko vakcina protiv ptičijeg gripa za ljude. SAD ima zalihe vakcina, ali ne bi bilo dovoljno za vakcinaciju svih Amerikanaca ako bi došlo do izbijanja pandemije među ljudima. Ako dođe do toga dođe, vlada planira masovnu proizvodnju vakcina, što može potrajati najmanje šest meseci da bi se napravilo dovoljno za celokupnu populaciju. Sequirs, proizvođač jedne od odobrenih vakcina, očekuje da će imati 150 miliona vakcina spremnih u roku od šest meseci od najave pandemije ptičijeg gripa među ljudima. Iako postoje odobrene vakcine za druge varijante namenjene pticama, nema ih za varijantu H5N1. Međutim, USDA je započeo testiranje vakcina za životinje specifične za H5N1 prošle godine.
Od 2022. do sada, više od 90 miliona živine (pretežno kokošaka) u 48 država je eutanazirano zbog gripa, a 36 krava u devet država je testirano pozitivno, prema podacima CDC-a (za razliku od kokošaka, krave izgleda da se oporavljaju od virusa). USDA veruje da su divlje migratorne ptice originalni izvor pojave gripa među kravama.
Zaražene foke, rakuni, medvedi…
Grip je nedavno zabrinuo stručnjake jer bi mogao mutirati i lakše se širiti među ljudima, iako CDC kaže da je rizik za javnost nizak. Farar je nazvao infekcije goveda u SAD-u „velikom brigom“, pozivajući javne zdravstvene zvaničnike da nastave da pažljivo prate situaciju „jer bi se mogla razviti u prenošenje na različite načine“. Povećan broj infekcija sisara od 2022. godine „mogao bi ukazivati da virus traži nove domaćine, i naravno, približava se ljudima“, rekla je Andrea Garsija, potpredsednica za nauku, medicinu i javno zdravlje Američke medicinske asocijacije.
Više od 10 slučajeva ptičijeg gripe kod ljudi prijavljeno je Svetskoj zdravstvenoj organizaciji 2023. godine, i svi osim jednog su preživeli. Grip je opustošio populaciju ptica, a 67 zemalja prijavilo je smrt 131 miliona ptica samo 2022. godine. Iako ptičiji grip obično inficira divlje ptice i živinu, širila se na druge životinje, i najmanje 10 zemalja prijavilo je izbijanje kod sisara od 2022. godine.
Oko 17.400 mladunaca foke je umrlo od ptičijeg gripa u Argentini 2023. godine, a najmanje 24.000 morskih lavova je umrlo u Južnoj Americi iste godine. Osim goveda, ptičiji grip je otkriven kod još 200 drugih sisara – poput foka, rakuna i medveda – u SAD-u od 2022. godine. Iako su retki slučajevi, čak su i domaći ljubimci poput pasa i mačaka podložni virusu, a FDA upozorava da se ne daje nepasterizovano mleko mačkama kako bi se izbegao mogući prenos.
Arijana Džonson, novinarka Forbes