Radnici u vojnom delu Boinga štrajkovaće prvi put za 30 godina

Radnici u Boingovim fabrikama odbrambene industrije u Sent Luisu odbacili su u nedelju popodne ugovor koji je ponudila ova vazduhoplovna korporacija. Time su otvorili put za štrajk oko 3.200 zaposlenih. Trebalo je da napuste svoja radna mesta tačno u ponoć. To bi bio prvi štrajk u Boingovom odbrambenom pogonu u Sent Luisu od 1996. godine.

Međunarodno udruženje mašinista i radnika u vazduhoplovstvu (IAM), sindikat koji predstavlja oko 3.200 radnika u Sent Luisu, Sent Čarlsu (Misuri) i Maskutahu (Ilinois), glasalo je protiv Boingove ponude koja je predviđala povećanje plata za 20%.

Sindikat je ranije saopštio da su članovi „ubedljivo” odbili ugovor još 27. jula, ističući da „ponuda Boing Difensa nije zadovoljila prioritete i ne priznaje žrtve koje su podneli visoko kvalifikovani članovi IAM sindikata”.

Proizvode borbene avione

Radnici Boinga u tri pogođene fabrike montiraju ključne raketne sisteme i vojne avione. Uključujući F-15 i F/A-18, navodi sindikat.

Boing se nije odmah oglasio na zahtev za komentar koji je uputio Forbes. Dan Gilijan, izvršni direktor Boinga, za Blumberg je izjavio da je kompanija „spremna” za štrajk. I da ima „u potpunosti primenjen plan za vanredne situacije.”

„Članovi okruga IAM 837 jasno su izrazili svoj stav. Zaslužuju ugovor koji odražava njihove veštine, posvećenost i ključnu ulogu koju imaju u odbrani naše zemlje”, rekao je lokalni sindikalni lider Tom Boling. Predsednik međunarodnog sindikata, Brajan Brajant, dodao je da će IAM „biti prisutan, osiguravajući da Boing čuje kolektivnu snagu radničke klase”.

Poslednji put kada su radnici Boinga u pogonima u oblasti Sent Luisa štrajkovali bilo je 1996. godine. Tada je više od 6.000 zaposlenih u tadašnjoj kompaniji Mekdonel Daglas (koja se sa Boingom spojila oko godinu dana kasnije) obustavilo rad na 99 dana. Boing se prošle godine suočio s mnogo većim štrajkom mašinista kada je oko 33.000 radnika u fabrikama u državi Vašington, koje proizvode komercijalne avione poput 737 i 777, stupilo u štrajk u septembru. Taj štrajk je trajao 53 dana. Završen je 4. novembra kada su radnici prihvatili ugovor koji im je obezbedio povećanje plata od 38% tokom naredne četiri godine.

Boing ophrvan problemima

Predstojeći štrajk na Srednjem zapadu dolazi u trenutku kada se Boing suočava s pritiskom regulatornih tela zbog bezbednosnih problema, nakon što je u januaru 2024. tokom leta na avionu Alaska Erlajnsa model 737 MAX 9 otpao panel vrata. Savezna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) privremeno je prizemljila ovu seriju aviona. Serija 737 MAX bila je predmet pažnje godinama unazad nakon niza fatalnih nesreća. Uključujući pad aviona kompanije Lajon Er 2018. godine. Tada je poginulo 189 ljudi u blizini obale Indonezije. Tu je i pad Etiopijan Erlajnsa na letu 302 iz 2019. kada je poginulo 157 ljudi.

Bivši izvršni direktor Dejv Kalhun objavio je u martu 2024. da će se povući do kraja godine. Njegov naslednik, Keli Ortberg, preuzeo je poziciju izvršnog direktora u avgustu 2024. Odmah je pozvao na „temeljnu promenu korporativne kulture”.

Bolji rezultati

Nedavno je poziv na objavu poslovnih rezultata za drugi kvartal 2025. uneo dozu opreznog optimizma. Boing je prijavio prihod od 22,7 milijardi dolara u tom kvartalu, najviši od 2019. godine. Kompanija je isporučila 150 komercijalnih aviona u drugom kvartalu, u poređenju sa samo 92 u istom periodu 2024. Sve to je pomoglo da se gubitak kompanije prepolovi na 612 miliona dolara za kvartal. To je značajno poboljšanje u poređenju sa 1,2 milijarde dolara gubitka u istom periodu prethodne godine.

Akcije Boinga su od početka godine porasle za više od 24%. To znatno premašuje rast većine velikih indeksa. Cena od 221,9 dolara po akciji na zatvaranju berze u petak ipak se i dalje nalazi skoro na polovini od 446,01 dolara koliko je iznosila 1. marta 2019.

Zakari Folk, novinar Forbes