SAD među poslednjim zemljama zabranjuje azbest

Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) uvela je juče potpunu zabranu azbesta, čime su SAD postale jedna od poslednjih zapadnih zemalja koja je zabranila ovaj kancerogeni hemijski element, nakon decenija političkih napora da se okonča njegova upotreba.

EPA u saradnji sa administracijom Bajdena objavila je konačnu zabranu krizotila (ili belog azbesta), jedinog oblika azbesta koji je još uvek dozvoljen za upotrebu i uvoz u SAD-u, a koji se najčešće koristi u izbeljivačima.

Predložena zabrana odmah bi učinila ilegalnim uvoz krizotila kada bude stupila na snagu, iako bi kompanijama dala rok od 12 godina da postepeno izbace upotrebu azbesta u građevinskim materijalima.

Azbest je vlaknasti mineral koji se nalazi u zemlji i stenama, široko korišćen do 1980-ih kao izolacija u građevinskim materijalima i drugim proizvodima zbog svoje otpornosti na vatru i čvrstoće, ali se takođe koristio i u auto-delovima poput kočionih pločica i zaptivki.

Jedina industrija koja još uvozi krizotilski azbest je hlor-alkalna industrija, koja koristi hemikaliju za proizvodnju izbeljivača, prema saopštenju EPA.

Više od 60 zemalja uvelo je potpunu zabranu svih oblika azbesta, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanadu, Australiju, Italiju, Japan, Južnu Koreju, Južnu Afriku, Argentinu i Brazil, pri čemu neka ograničenja datiraju još iz 1980-ih.

Hemijska supstanca je izuzetno toksična: sitna vlakna dospevaju u pluća i ostaju dugo vremena nakon udisanja, povećavajući rizik od razvoja određenih karcinoma poput karcinoma pluća i mezotelioma, prema podacima Američkog udruženja za pluća.

Svake godine oko 40.000 Amerikanaca umire zbog zdravstvenih problema povezanih sa azbestom, prema istraživanju Organizacije za svest o bolestima izazvanim azbestom.

„Današnja pravila su pozitivan prvi korak kako bi se svim Amerikancima omogućila budućnost bez izloženosti azbestu – kancerogenoj supstanci koja je ubila previše ljudi“, rekao je senator Džef Merkli iz Oregona, demokrata, u saopštenju.

Međunarodna asocijacija za krizotil tvrdi da je bezbedan kada se pravilno koristi. Grupa tvrdi da bi zabrana belog azbesta dovela do povećane upotrebe perfluoroalkil i polifluoroalkil supstanci (PFAS) u hlor-alkalnoj industriji. Naučnici još procenjuju efekte PFAS-a na zdravlje ljudi, ali neka istraživanja sugerišu da mogu da izazovu karcinom bubrega i testisa, povećanje nivoa holesterola, smanjenje težine novorođenčadi i smanjenje imunološkog odgovora na vakcine.

Iako Američko hemijsko udruženje – udruženje hemijske industrije – podržava zabranu azbesta, oni veruju da je umesto perioda od 12 godina potreban „period tranzicije od 15 godina kako bi se podržala uredna tranzicija i izbegli značajni poremećaji u snabdevanju hlorom i natrijum-hidroksidom“, rekao je Stiv Risoto, stariji direktor Divizije za hemijske proizvode i tehnologiju, za Forbes.

Neprofitna organizacija Environmental Defense Fund takođe je kritikovala 12-godišnji period tranzicije, tvrdeći da su vlada i kompanije „dobile previše vremena da prestanu da koriste azbest“, s obzirom na to da postoje bezbednije opcije, rekla je Marija Doa, starija direktorka za hemikalije u Environmental Defense fondu, za Forbes.

Kongres je usvojio predlog zakona Frenka Lautenberga o hemijskoj bezbednosti 2016. godine pod administracijom Obame, koji je dobio podršku oba politička tabora i predstavlja izmenu Zakona o toksičnim supstancama iz 1976. Imao je za cilj regulisanje desetina hiljada toksičnih hemikalija u svakodnevnim proizvodima. To uključuje upotrebu proizvoda za zgrade poput kuća i škola gde su Amerikanci češće izloženi. Zabrana azbesta ove godine biće prva odluka doneta u okviru ovog propisa.

EPA je već pokušala da zabrani hemijsku supstancu. Agencija je usvojila zabranu azbesta 1989. godine, ali je poništena odlukom suda iz 1991. godine, koji je tvrdio da EPA nije imala „značajne dokaze“ da zabrani hemijsku supstancu i da bi to moglo izazvati „štetne ekonomske efekte“ na strane zemlje. Ova sudska odluka ograničila je ovlašćenje agencije da se bavi rizicima po ljudsko zdravlje od azbesta ili drugih hemikalija.

Značajno novo pravilo o upotrebi usvojeno je 2018. godine pod administracijom Trampa i osporavalo je zakon iz 2016. godine dozvoljavajući vladi da procenjuje upotrebu azbesta slučaj po slučaj. Takođe je isključivalo procenu sigurnosnih rizika od ranije upotrebe azbesta – u stvarima poput starih kuća i zgrada – iz sigurnosne procene EPA.

Ovo je „verovatno bilo u suprotnosti sa zakonom“ usvojenim 2016. godine, tvrdila je organizacija za zastupanje prava Environmental Working Group. Apelacioni sud SAD-a se složio i 2019. godine presudio da je EPA nezakonito isključila neke od najopasnijih hemikalija iz svoje sigurnosne procene, uključujući azbest.

Arijana Džonson, novinarka Forbes