SAD sankcionisale dvojicu srpskih državljana i četiri firme zbog Rusije

Povodom druge godišnjice od početka ruske invazije na Ukrajinu i kao odgovor na smrt ruskog opozicionara Alekseja Navalnog, SAD su danas sankcionisale više od 500 pojedinaca i kompanija u Rusiji, ali i u drugim delovima sveta, javio je Glas Amerike i dodao da su među sankcionisanim dva srpska državljana i četiri firme.

Odsek za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog ministarstva finansija sankcionisao je gotovo 300 pojedinaca i kompanija, među kojima su dve osobe i četiri firme iz Srbije.

Za Dragana Dragaša, rođenog 1982. godine se navodi da predstavlja sekundarni rizik za sankcije i da je razlog što se našao na listi to što je „radio ili radi u sektoru ekomomije Rusije s ciljem podrške ruskoj vojno-industrijskoj bazi“.

Isti razlog naveden je i za Marka Svorcana, rođenog 1967. godine.

U saopštenju američkog ministarstva finansije navodi se da su osim ruskih na meti sankcija i kompanije iz trećih zemalja, uključujući Kinu, Srbiju, Ujedinjene Arapske Emirate i Lihtenštajn.

Dodaje se da je cilj sankcija uskraćivanje resursa koji su potrebni Rusiji za rat protiv Ukrajine, uključujući i sprečavanje izbegavanja sankcija.

Za kompanije iz Srbije je navedeno da su izvoznici tehnologije.

Kompanija „Kominvex DOO Beograd“, čiji je direktor i vlasnik Svorcan, „izvezla je desetine miliona dolara vredna dobra i opremu ruskim kompanijama za elektroniku“.

Kompanija „Soha Info DOO Novi Banovci“, čiji je direktor i vlasnik Dragaš „izvezla je elektroniku dvostruke namene u Rusiju, vrednu milione dolara“.

Dodatno, kompanija „Goodforwarding DOO Beograd“ uputila je „stotine pošiljki u Rusiju od februara 2024. godine, uključujući elektronsku robu neophodnu za proizvodnju raketa, dronova i municije“.

Za kompaniju „Research and Development Company TR Industries“ navodi se da je specijalizovana za razvoj elektronske radio opreme, obaveštajnih optoelektronskih sistema i navigacionih sistema, i dodaje da je u Rusiju „poslala stvari kao što su integrisana kola i višeslojni keramički kondenzatori“.

Glavni primalac te robe bila je ruska kompanija Aretks, koja se takođe našla na listi sankcija.

U Agenciji za privredne registre Srbije, kao direktor i vlasnik kompanije „Research and Development Company TR Industries“ naveden je Nikola Obradović.

Vlasnik i direktor kompanije „Goodforwarding“ je ruski državljanin Aleksei Moskovkin. Oni nisu na listi danas objavljenih sankcija.

„Kominvex“ je osnovan 2005. godine, a ostale tri kompanije nakon početka ruskog napada na Ukrajinu punog obima u februaru 2022.

Današnje sankcije Stejt departmenta i ministarstva finansija za metu su imale ruski energetski sektor, kao i elektronsku, avio, vojnu i drugu industriju koja može biti iskorištena za podršku ruskim ratnim naporima.

Stejt department nametnuo je i vizne restrikcije za vlasti odgovorne „za premeštanje, deportaciju i zatvaranje ukrajinske dece“. Takođe, sankcije su određene i trojici zvaničnika zatvora u kojem je preminuo Aleksej Navalni.

„Ova godišnjica i smrt Alekseja Navaljnog u ruskom zatvoru potpuni su i tragični podsetnici na Putinovo drsko zanemarivanje ljudskih života, od Ukrajinaca koji trpe cenu njegovog ničim izazvanog rata, do ljudi širom Rusije koji se usuđuju da razotkriju koruptivne zloupotrebe koje podstiču njegov režim“, izjavila je američka ministarka za finansije Dženet Jelen (Janet Yellen).

Od februara 2022. godine, uključujući i današnje aktivnosti, američka vlada je sankcionisala više od 4.000 osoba i kompanija.

Od početka invazije Rusije na Ukrajinu preko srpskih kompanija u Rusiju je isporučena roba dvostruke namene vrednosti od najmanje 71,1 milion dolara, pokazalo je istraživanje Radija Slobodna Evropa iz novembra prošle godine.

Reč je o robi koja je stavljena na listu visoko rizičnih proizvoda i nalaze se na sankcijama koje su Evropska unija i SAD uvele Rusiji.

Na osnovu podataka iz baza o međunarodnoj trgovini, RSE je analizirao više od 14.000 pošiljki koje su u Rusiju stigle od početka rata u Ukrajini.

Srbija se od početka rata u Ukrajini do danas nije usaglasila ni sa jednom odlukom o sankcijama Rusiji. U ovakvom vakuumu, bez zakonskih ograničenja, pojedine srpske firme zaradile su milione.

Kako je pokazalo istraživanje RSE, do kupaca u Rusiji su preko srpskih papira stizali najsavremeniji tehnološki proizvodi. U nekim slučajevima radilo se o robi najvećih američkih proizvođača mikroelektronskih kompjuterskih delova kao što su „Intel“ ili „AMD“.

Podaci RSE ukazuju i da je deo robe proizvedene na Zapadu, preko papira srpskih firmi reeksportovan u Rusiju iz država istočne Azije.

Zbog ovakve prakse, do Rusije može stići roba čiji je uvoz onemogućen sankcijama EU i SAD.
S druge strane, u Rusiji, primaoci robe su bile firme koje su na sankcijama, čak i na listi američkog ministarstva zbog učešća u lancu snabdevanja ruske vojne industrije.

Srbija ne krši sopstvena pravila jer se, iako je kandidat za članstvo, nije usaglasila sa odlukama o sankcijama EU.

Carinska dokumentacija komercijalnih baza međunarodne trgovine „Import Genius“ i „Sinoimex“ ne identifikuje tačne oznake elektronskih komponenata, a nije moguće utvrditi ni šta se dešava sa robom nakon što stigne u Rusiju.

Međutim, ta roba je pod sankcijama jer su različiti tipovi elektronske opreme identifikovani u ruskim vojnim sistemima koji su pronađeni na ratištima u Ukrajini.

Vlada Srbije i ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine tada nisu odgovorili na pitanja RSE o načinu na koji se vrši kontrola, niti da li je neko zbog eventualnog zaobilaženja sankcija kažnjen.

Firma „Kominvex“ je osnovana 2005. godine. Do 2022. godine delatnost joj je bila trgovina na veliko delovima i opremom za motorna vozila.

Podaci iz finansijskih izveštaja firme koji su objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre (APR) Srbije, pokazuju da je tokom 2021. dobit bila oko 1.600 dolara.

Sve se menja 2022. Tada je „Kominvex“, nakon plaćanja svih obaveza i poreza, imao čistu dobit od 1,5 miliona dolara, odnosno hiljadu puta više u samo jednoj godini.

Podaci APR-a pokazuju da su se prihodi od prodaje robe uvećali gotovo 1.000 puta.

„Kominvex“ je u novembru 2022. promenio delatnost i registrovao se za trgovinu na veliko elektronskim i telekomunikacionim delovima i opremom.

RSE je analizirao više od 6.000 transakcija koje je „Kominvex“ kao izvoznik imao sa Rusijom od kraja marta 2022. do kraja jula 2023. godine.

Analiza je pokazala da je „Kominveks“ izvezao robu vrednu 143,9 miliona dolara, a čak 54,3 miliona dolara vredna roba bila je roba takozvane roba dvostruke namene i, prema carinskim oznakama, nalazi se na sankcijama EU.

Druga danas sankcionisana firma „Soha Info“ je iz Novih Banovaca, malog mesta na oko 30 kilometara od Beograda. „Soha Info“ je prema carinskim podacima baze „Sinoimex“ od oktobra 2022. do kraja jula 2023. godine izvezla u Rusiju robu u vrednosti od 18 miliona dolara.

Među ovim pošiljkama je elektronika koja je prema carinskim oznakama stavljena na listu ‘visoko rizičnih’ i na sankcijama je, a radi se o proizvodima vrednim 6,3 miliona dolara.

„Soha Info“ osnovana je posle početka invazije u junu 2022. godine i prema finansijskim izveštajima iz APR za samo šest meseci ostvarila promet od prodaje robe u iznosu od 6,1 milion dolara.

Vlasnik firme Dragan Dragaš iz Banovaca se u novembru javio na poziv RSE i rekao da ne bi da govori o svojim poslovima sa ruskim firmama jer „ne želi da mu neko provali šemu“.

Na pitanje kakva je šema u pitanju kratko je rekao, „trgovina neka, sve je roba normalna, ne podleže ni sankcijama“ i završio razgovor.

Inače, Velika Britanija saopštila je 6. decembra odluku o sankcijama. Na spisak sankcionisanih stavljeno 46 lica i kompanija zbog poslovanja sa Rusijom. Među njima našla se i srpska kompanija „Avio Chem“.

Beta