Savet smatra da je Fond PIO radio nesavesno i napravio štetu od milijardu dinara

Neažurnost i nesavesnost u radu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPIO) u pogledu zahteva stranaka za ostvarivanje njihovih prava dovela je do rapidnog rasta upravnih sporova zbog ćutanja uprave i materijalne štete od oko milijardu dinara, naveo je Savet za borbu protiv korupcije u izveštaju koji je dostavljen Vladi Srbije.

Broj upravnih sporova zbog ćutanja uprave uvećan je od 2012. godine do danas čak 1.000 puta, navedeno je u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije o Fondu PIO koji je danas dostavljen medijima, a 29. jula Generalnom sekretarijatu Vlade Srbije.

U Izveštaju o položaju RFPIO kao tuženog pred Upravnim sudom u ogromnom broju upravnih sporova zbog ćutanja uprave u periodu od 2013. do 2023. godine navedeno je da se broj tih sporova samo u roku od pet godina – od 2019. do oktobra 2023. godine udesetostručio, odnosno da je sa 3.937 sporova uvećan na 44.186 sporova.

Savet za borbu protiv korupcije zaključio je i da je PIO pretrpeo materijalnu štetu snoseći troškove upravnih sporova povodom ćutanje uprave, čija je visina 911,46 miliona dinara, a sa troškovima izvršenja i kamatama dostiže oko jednu milijardu dinara.

Navodeći da su rad i funkcionisanje Upravnog suda otežani zbog enormno velikog broja predmeta u kojima je tuženi RFPIO, Savet za borbu protiv korupcije precizirao je da je ukupna materijalna šteta koju je RFPIO pretrpeo nadoknađujući tužiocima troškove postupka povodom izgubljenih upravnih sporova po svim osnovama dostigla u periodu od 2019. do 30. septembra 2023. visinu od 1.616.696.557,62 dinara, i to bez izvršnih troškova i troškova zakonske zatezne kamate.

Prema navodima u izveštaju, postoje pogovaranja kako nesavesnost i neažurnost u radu Fonda, nije isključivi uzročnik porasta upravnih sporova, već da tome doprinose NN radnici PFPIO svesno, u dogovoru sa osiguranicima, namerno prouzrokujući ćutanje uprave, nečinjenjem – nepostupanjem u predmetima, u nameri da se „ukalkulišu” u izazvane sudske troškove povodom vođenja upravnog spora.

Takođe, ukazano je da odgovornost za štetu, pored nesavesnih radnika, snosi i rukovodstvo RFPIO koje, iako je od stručne službe tog fonda blagovremeno od 2018. godine u više navrata upozoravano o nezakonitim pojavama i predlozima za njihovo rešavanje, nije ništa preduzelo u cilju sprečavanja takvih nezakonitosti i svojim nečinjenjem doprinelo uvećanju štete.

Prema ocenio Saveta za borbu protiv korupcije, dalji trend rasta broja te vrste upravnih sporova može se sprečiti dvojako – sa jedne strane boljom organizacijom samog RFPIO i boljom efikasnošću njegovog rada, a sa druge strane procesuiranjem odgovornih lica u RFPIO, uključujući i podnošenje krivičnih prijava.

Savet za borbu protiv korupcije istakao je da je neophodno utvrditi materijalnu odgovornost zaposlenih u RFPIO.

Vladi Srbije predloženo je da naloži Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, s obzirom da je ukinut Nadzorni odbor RFPIO, da izvrši nadzor nad zakonitošću rada RFPIO i njegovog nepostupanja koji za posledicu ima ogroman broj tužbi čiji je osnov ćutanje uprave.

Predloženo je i da Upravni odbor RFPIO, čiji većinski sastav čine članovi koje bira Vlada Srbije, utvrdi prilikom usvajanja izveštaja o radu i izveštaja o finansijskom poslovanju RFPIO da li postoji odgovornost direktora i rukovodstva tog fonda za nepostupanje i nezakonitost u radu kao razlog za podnošenje tužbi zbog ćutanja uprave i njihovih troškova, kao i ukupnih troškova svih vrsta upravnih sporova.

RFPIO je, kako je navedeno, bio obavezan da u periodu od 2019. do oktobra 2023. isplati iznos od 1,61 milijardi dinara, te da u skladu sa tim preduzme odgovarajuće radnje predviđene zakonom i Statutom RFPIO.

Fonet