Sem Benkman-Frid nudi svoj zatvorski dnevnik medijima: Nedostaje mu plišana igračka

U zatvoru su najvažnije male stvari. Na primer, jastuci. Kada je Benkman-Frid detaljno opisivao za Forbes svoje iskustvo u zatvoru na Bahamima nakon hapšenja u decembru 2022, jedna od prvih stvari koje je pomenuo bila je da je morao da zgužva tamnoplavo odelo koje je nosio na sudu kako bi imao na čemu da odmori glavu.

Sada, dok izdržava kaznu za prevaru u ozloglašenom zatvoru Metropoliten zatvorskog centra u Bruklinu (gde su nekada bili i Berni Medof, Džefri Epstaj i Ar Keli), SBF se ponovo žali na nedostatak jastuka u zatvoru. „Koji đavo nam nije dozvoljeno da imamo jastuke? Da li nam je dozvoljeno da spavamo?“, piše u svom zatvorskom dnevniku koji nudi medijima.

U dnevniku, SBF se opširno žali da mu je spavanje bez jastuka ili plišane igračke, konkretno plišanog medveda Manfreda, gotovo nemoguće, što mu je izazvalo bolove u leđima. Uvek preduzetnik, bivši milijarder, čije se bogatstvo 2021. procenjivalo na čak 26,5 milijardi dolara, opisuje kako je trampio dva mafina sa zatvorenikom pod uticajem droge u zamenu za jastuk napravljen od punjenja iz iscepanog dušeka, umotanog u majicu.

U ćeliji sa homofobom koji je opsednut filmom o Frediju Merkjuriju

Forbes je dobio tri poglavlja Semovog zatvorskog dnevnika putem mejla od njegovog oca, Džoa Benkmana. On je angažovao Voltera Pavla, saradnika Forbes i bivšeg osuđivanog birokrate, kao savetnika svom sinu. SBF-ov motiv za traženje izdavača dnevnika nije jasan. Nije novac, jer je, prema presudi, suočen je s konfiskacijom 11 milijardi dolara, uz zatvorsku kaznu. Milijarde za žrtve prevare koje se vraćaju kroz stečajni postupak nisu uključene. Iako bi memoari mogli doneti višemilionski avans, prema jednom agentu, SBF neće videti ni cent od toga.

Veći deo dnevnika fokusiran je na njegove cimere u ćeliji. Među njima je i jedan koga naziva Hari. Hari je ljubazan, ali glasan i mišićav homofob. Paradoks je da je opsednut filmom Boemska rapsodija posvećenom Frediju Merkjuriju. Hari i mnogi zatvorenici u okruženju SBF-a provode vreme gledajući sport i kladeći se.

Benkman-Frid, koji je proneverio milijarde kako bi se kladio na kriptovalute, s prezirom piše o njihovom klađenju. „Jednog dana, Hari mi je došao s novom strategijom: uložiće 100 dolara. Ako izgubi, kladiće se sa 250, pa 600, dok ne dobije, i na kraju će dobiti tako da će gotovo sigurno biti na dobitku. Nisam imao srca da mu kažem za tu njegovu strategiju ima naziv – ‘kockareva zabluda’“.

Dnevnik i gubitak pojma o vremenu

Dnevnik takođe opisuje „patološki“ nedostatak satova u zatvoru. „Lako je izgubiti pojam o vremenu u zatvoru. Teško je pratiti protok vremena. Dani, sati, meseci, godine, decenije, prolaze bez obeležja. Kao da zatvor želi da vam naglasi koliko ste nebitni za spoljašnji svet. I koliko je on nebitan za vas tako što vam stavlja do znanja da su i društvene konvencije o vremenu više nisu važne u vašem životu. Dani su koncept za one napolju“, piše SBF.

Zbog nedostatka merača vremena, SBF je potrošio „trećinu“ svog zatvorskog budžeta da kupi digitalni sat vredan 42,25 dolara. Dodatno, skoro svakodnevno se sastaje s pravnim savetnikom dok se priprema za žalbu i ima pristup računaru, kao i svakodnevne video pozive sa ocem advokatom.

Verovatno zato što se SBF još nije prilagodio svojoj novoj realnosti, njegovi zapisi imaju ton istraživača, poput Džejn Gudal među šimpanzama. Ili ton viktorijanskog antropologa koji posmatra strane kulture. „Većina ljudi postanu ‘unutrašnji’“, piše SBF o zatvorenicima. „Ratovali bi zbog banane i sve bi dali da se još jednom naduvaju“.

Upotreba droga

U dnevniku ističe još dve grupe, one sa dugim kaznama koji su se „svesno predali“, i grupu s kojom se izgleda i sam identifikuje. „Kako da se buniš protiv sistema kad ti on prvo oduzme slobodu da se buniš?“. Kako možeš da budeš iskren prema sebi kada si označen kao toliko velika pretnja društvu da moraš da budeš zaključan u kavezu dok se konačno ne predaš, piše SBF.

SBF posvećuje dobar deo jednog poglavlja zloupotrebi droge „đus“, iako tvrdi da nije korisnik. Nije jasno kakva je to supstanca. Samo se zna da se droga krijumčari natopljena u običan papir. Zatvorenici koji je koriste postaju „zombiji“ svake noći. Seća se kako je očito pušenje đusa nateralo čuvare da konfiskuju sve nedozvoljene stvari u delu zatvora u kojem je smešten.

„Izgubio sam svoj jastuk večeras. Spavaću koristeći peškire i zatvorsko odelo. To ne funkcioniše. Već me boli vrat“, piše SBF, prisećajući se plišane igračke. „Otkad sam dobio plišanog psa sa dve godine, spavao sam s njim gotovo svake noći, koristeći ga i kao zamenu za jastuk. Putovao je sa mnom. Od Stenforda gde sam rođen, preko koledža u Bostonu do posla u Njujorku. I do Berklija gde sam pokrenuo Alamedu, Hongkonga gde sam osnovao FTX, Bahama gde je bilo sedište FTX-a pa sve do povratka u Stenford gde sam bio u kućnom pritvoru. Nedostaje mi Manfred“.

Stiven Erlih, novinar Forbes