Smrt vreba radnike koji pomažu na putu

Vozači šlepera, mobilni mehaničari, tehničari za hitne slučajeve i patrole službi bezbednosti su među radnicima pomoći na putu koji se svakodnevno izlažu riziku da bi pomogli drugima, ali su i sami pogođeni i u opasnosti su znatno više od njih.

Ovo su najvažniji delovi nove studije koju je nedavno objavila AAA fondacija za bezbednost saobraćaja, neprofitna istraživačka i obrazovna asocijacija, koja se bavila nesrećama i prikazala „uznemirujuću sliku opasnosti“ sa kojima se suočavaju radnici na putu.

A situacija se može pogoršati. „Razumevanje okolnosti i uzroka fatalnih nesreća u kojima su učestvovali radnici na putu je od vitalnog značaja ako smo ozbiljni u vezi sa spasavanjem života“, rekao je David Iang, predsednik i izvršni direktor AAA fondacije.

„Mnoge od ovih nesreća se mogu izbeći ako se vozači fokusiraju na vožnju i poštuju zakon tako što će usporavati i pomerati se kada vide pružaoce pomoći na putu dok obavljaju svoje dužnosti. Studija ukazuje da su brzina i ometanje verovatni faktori u mnogim saobraćajnim nesrećama na putu i ​​da potpuno poštovanje zakona nije dovoljno“.

Za potrebe studije, istraživači su identifikovali 123 pružaoca pomoći na putu koji su poginuli tako što su na njih naletela vozila u prolazu dok su radili u Sjedinjenim Američkim Državama između 2015. i 2021. godine, što je znatno manje od onih koji su navedeni u nacionalnim podacima o nesrećama.

„Nepodudarnost je nastala zbog stalnog neuspeha policije pojedinačnih država da zabeleže da su žrtve nesreća bili pružaoci pomoći na putu i da su često evidentirani kao ’pešaci’“, navodi se u izveštaju.

Dok se ukupni godišnji broj smrtnih slučajeva u saobraćaju značajno povećao tokom rada na studiji podaci sugerišu da se broj smrtnih slučajeva pružalaca pomoći na putu povećao još više.

Ključni nalazi u studiji:

89% nezgoda se dogodilo na lokacijama sa ograničenjima brzine od 90 km na sat ili više, od kojih je većina bila na međudržavnim ili drugim autoputevima sa ograničenim pristupom;

84% se dogodilo po lepom vremenu, bez padavina ili klizavog puta;

63% se dogodilo po mraku, od čega je skoro dve trećine bilo na mestima bez ulične rasvete.

Međutim, 34% nesreća dogodilo se na dnevnom svetlu i 63% je uključivalo vozilo koje je već sletelo s puta i udarilo potom pružaoca pomoći na putu, vozilo provajdera ili oštećeno vozilo, što sugeriše na umor ili ometanje kao mogući faktor.

U izveštaju je i niz preporuka zasnovanih na nalazima istraživanja, uključujući jačanje svesti javnosti i povećanje usaglašenosti sa zakonima o usporavanju i pomeranju u stranu, koji zahtevaju od vozača da se pomere u susednu traku ili uspore kada se približavaju mestu incidenta na kojem šlep služba, policija, vatrogasci ili pružaoci usluga hitne medicinske pomoći rade pored puta, zatim korišćenje kontramera za koje se zna da su efikasne tako što upozoravaju vozače da uspore i pomere se u stranu kako bi sprečili da vozila udare radnike, poput elektronskih znakova sa porukama postavljenih na vozila i poboljšanje obuke za radnike na putevima.

„Podsetimo se da je ova studija o stvarnim ljudima, a ne o statistici“, rekao je Džejk Nelson, direktor za bezbednost u saobraćaju i zastupanje AAA.

„Zajednička je odgovornost da se reši ovaj bezbednosni izazov. Radnici na putu i ​​svi mi koji se vozimo pored njih moramo da preduzmemo mere kako bismo se približili nultom broju smrtnih slučajeva u saobraćaju“, naveo je on.

Tanja Mon, saradnik Forbes