Smrtni slučajevi zbog hladnoće udvostručeni: Naučnici veruju da su klimatske promene razlog
Broj ljudi koji su u SAD-u preminuli od uzroka povezanih sa hladnim vremenom više je nego udvostručen. To se odnosi na period između 1999. i 2022. godine, prema članku objavljenom u časopisu „Journal of the American Medical Association“ u četvrtak. Naučnici navode da bi povećanje ekstremnih zimskih nepogoda, nastalih usled klimatskih promena, moglo biti uzrok.
Ključne činjenice
U periodu od 24 godine zabeleženo je ukupno 40.079 smrtnih slučajeva. Kod tih slučajeva je hladnoća navedena kao osnovni ili doprinoseći uzrok.
Između 1999. i 2022. stopa smrtnosti povezane s hladnoćom porasla je sa 0,44 (na 100.000 ljudi) na 0,92. To je rast od 109 odsto.
Smrtni slučajevi povezani sa hladnoćom najčešće su se dešavali među odraslima i to starijim od 75 godina. Osobe između 45 i 74 zabeležile su najveći godišnji porast. Muškarci su bili podložniji smrtnim ishodima povezanim sa hladnoćom nego žene.
Više američkih starosedelaca, domorodaca Aljaske i Afroamerikanaca godišnje umire od posledica hladnoće. I to više nego bilo koja druga rasna ili etnička grupa. Međutim, Hispanoamerikanci i belci zabeležili su najveći godišnji porast stope smrtnosti povezane sa hladnim vremenom.
Studija koju su sproveli istraživači iz Medicinskog centra Beth Israel Deaconess u Bostonu, Medicinskog fakulteta Univerziteta Harvard i bolnice Brigham and Women’s pokazuje da bi uzroci porasta mogli biti sve češće ekstremne zimske nepogode. Tu je i rastući uticaj faktora rizika za smrtnost povezanu s hladnoćom, kao što su beskućništvo, socijalna izolacija i zloupotreba supstanci.
Pozadina
Naučnici iz NOAA ukazuju na to da bi ubrzano zagrevanje Arktika mogao biti uzrok sve ozbiljnijih zimskih vremenskih nepogoda. Na primer, poput rekordno niskih temperatura u Teksasu u februaru 2021. godine koje su dovele do najmanje 200 smrtnih slučajeva. Ovaj fenomen uzrokovao je slabljenje arktičke polarne vrtložne struje – snažnog pojasa vetrova u stratosferi oko Severnog pola – što je omogućilo ekstremnoj hladnoći da prodre južnije.
NOAA objašnjava da se ovakvi slučajevi sve češće dešavaju u periodu od oktobra do februara. Ekstremna hladnoća mnogo je opasnija od izloženosti ekstremnoj toploti i može da dovede do smrti usled hipotermije, promrzlina, pogoršanja već postojećih medicinskih stanja, kao i otežavanja sposobnosti tela da se bori protiv virusa.
Stope smrtnosti tokom zimskih meseci bile su više za osam do 12 odsto nego tokom drugih meseci u SAD-u u poslednjih nekoliko godina, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine (EPA).
Ranjivost pojedinačnih grupa
Studija objavljena u četvrtak navodi da su američki starosedeoci, domoroci Aljaske i Afroamerikanci najčešće stradali od posledica hladnoće. Ove grupe su takođe najizloženije strukturnim faktorima rizika, poput nedostatka izolacije u domovima ili grejanja. Istraživanja dosledno pokazuju da afroamerička domaćinstva doživljavaju energetsku nesigurnost u većoj meri od drugih grupa. Ministarstvo energetike SAD-a je izvestilo da je 36,4% domaćinstava koja su iskusila energetsku nesigurnost između jula 2021. i maja 2023. godine bilo afroameričko (34,9% hispanoamerička, 33,7% „ostala“ ili multirasna, 19,9% azijska i 19,7% belačka domaćinstva).
Pored toga, starosedeoci i domoroci Aljaske umiru po višim stopama od ostalih Amerikanaca zbog različitih uzroka, uključujući tuberkulozu, alkoholizam, dijabetes, nenamerne povrede, bolesti jetre i hronične donje respiratorne bolesti. Indian Health Service, savezna zdravstvena služba za starosedeoce, sugeriše da bi lošiji zdravstveni status ovih grupa mogao biti posledica neadekvatnog obrazovanja, nesrazmernog siromaštva, diskriminacije u pružanju zdravstvenih usluga, kulturnih razlika, ekonomske ugroženosti i nepovoljnih socijalnih uslova.
Meri Vitfil Rolofs, novinarka Forbes