Socijalna preduzeća bez prave podrške

Izvršna direktorka Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Violeta Jovanović izjavila je za novinsku agenciju Beta da je Zakon o socijalnom preduzetništvu, koji je usvojen 2022. godine, dobro napisan, ali da su izostale mere podrške i da se kasni dve godine sa usvajanjem programa razvoja tog sektora.

Po njenim rečima, NALED je dostavio Ministarstvu za rad, zapošljavane, boračka i socijalna pitanja nacrt programa razvoja za sektor socijalnog preduzetništva i sada čeka odgovor.

„Prva mera koju bi pozdravila sva socijalna preduzeća jeste ustupanje javnih prostora po povlašćenim uslovima. Drug mera bi bile socijalne nabavke, odnosno kupovina proizvoda od socijalnih preduzeća sa adekvatnim načinom bodovanja koji prepoznaje njihovu ulogu i daje im podršku u plasmanu. Treća stvar su kampanje i promocija za odgovornu kupovinu upravo tih proizvoda koje oni nude“, kazala je Jovanović.

Ona smatra da taj vid poslovanja ima veliki potencijal i da će se dodatno razviti kada država počne da pruža podršku socijalnim preduzetnicima. Prema procenama NALEDA, u Srbiji trenutno postoji oko 500 preduzeća koja posluju po principima socijalnog preduzetništva.

Najčešće su registrovana kao udruženja, društva sa ograničenom odgovornošću, zadruge, fondacije, a oko 20 ih se nakon donošenja Zakona preregistrovalo u socijalna preduzeća.

„Da biste upisali status, vi treba da izmenite osnivačka akta da biste ispunili te principe koji važe za socijalna preduzeća. To znači da stavljate društvenu misiju na prvo mesto, da imate demokratski način upravljanja i uključujete korisnike u donošenje odluka i obavezujete se da polovinu profita reinvestirate u preduzeće ili u neku društveno korisnu inicijativu. Kad upišete status dobijate neke nove obaveze, a praktično ništa vam se ne nudi od neke dodatne podrške„, izjavila je Jovanović za Betu.

Beta