Šoškić: Tvrdoglava inflacija, jer su centralne banke kasno reagovale

Inflacija se i u Evropskoj uniji i u Srbiji „tvrdoglavo“ drži, jer su centralne banke na početku rasta cena 2021. godine zakasnile sa povećanjem kamatnih stopa, ocenio je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić.

„U avgustu, septembru 2021. godine neke centralne banke su počele sa povaćanjem kamatnih stopa, a mi smo, kao i Evropska centralna banka to uradili devet meseci kasnije. To je omogućilo kreiranje inflacionih očekivanja i sada se plaća cena, jer se inflacija teže obara. Kod nas je tome doprinela i ekspanzivna monetarna politika prethodnih godina i davanje novca pred izbore“, kazao je Šoškić za Danas.

Dodao je da postoji rast cena koje reguliše država i objasnio da povećanjem plata, cene usluga guraju sada inflaciju.

„Rast plata u državnom sektoru gura i plate u privatnom. Trebalo je pomagati ciljano ljudima sa najnižim dohocima, a ostali je trebalo da se strpe sa povećanjem plata dok se ne suzbije inflacija, pa onda da se nadoknađuje. Ali ako cene rastu, a plate rastu zbog rasta cena, onda se produžuje inflacija“, kazao je on.

Od početka godine sa padom inflacije, kako piše Danas, plate beleže visok realni rast, a u maju, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prosečna neto plata je bila veća nego u istom mesecu lane 11,2 odsto.

Međugodišnja inflacija u julu ove godine porasla je za 4,3 odsto, što je od marta 2023. godine prvi put da je inflacija u jednom mesecu porasla u odnosu na isti mesec prethodne godine.

NBS je najavila taj skok prošle nedelje, kada je prilikom odluke da ne smanjuje referentnu kamatnu stopu ocenila da će na privremeni rast inflacije u julu u najvećoj meri uticati serija jednokratnih poskupljenja pojedinih prehrambenih proizvoda i usluga sa regulisanim cenama.

Beta