Spoljnotrgovinska razmena Srbije u dva meseca 2025. bila 4,7 odsto veća nego u isto vreme 2024.

Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prva dva meseca ove godine iznosila je 11,1 milijardu evra i bila je 4,7 odsto viša nego u isto vreme prošle godine saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Kako je navedeno, u januaru i februaru izvezeno je robe u ukupnoj vrednosti od 4,6 milijardi evra, što je bilo 0,6 odsto manje nego u isto vreme prošle godine.

Istovremeno, uvoz robe vredeo 6,4 milijarde evra i bio je devet odsto veći nego u istom periodu 2024. godine.

Deficit je iznosio 1,7 milijardi evra, što je bilo za 47 odsto više u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je bila 72,7 odsto i bila je manja od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,8 odsto.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Ukupna razmena bila je najveća sa zemljama članicama Evropske unije, 56,1 odsto.

Glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno bili su Nemačka, Bosna i Hercegovina, Kina, Italija, Rumunija.

Drugi po važnosti partner Srbije su zemlje CEFTA, sa kojima je ostvaren suficit u razmeni od 459,1 miliona evra, što je bilo rezultat uglavnom izvoza električne energije, žitarica i proizvoda od njih, nafte i naftnih derivata, pića i medicinskih i farmaceutskih proizvoda.

Izvoz iz Srbije na to tržište iznosio je 717,8, a uvoz 258,7 miliona evra, dok je pokrivenost uvoza izvozom bila 277,8 procenata, objavio je RZS.

U februaru ove godine iz Srbije je izvezeno robe u vrednosti od 2,4 milijarde evra, što je bilo 4,1 odsto manje nego u istom mesecu 2024. godine, dok je uvoz bio 3,4 milijarde evra i bio je sedam procenata veći nego u februaru prošle godine.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (30,7%), sledi Beogradski region (24,7%), Region Južne i Istočne Srbije (23,3%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (19,4%), a oko dva odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (43,1%), slede Region Vojvodine (33,2%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (12,2%), Region Južne i Istočne Srbije (8,9%), a oko 2,6% uvoza nije razvrstano po teritorijama.

U strukturi izvoza, ali i uvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, zatim sledi roba za široku potrošnju i oprema.

Beta, Forbes Srbija