Šta donosi ekonomski plan Kamale Haris: Zašto je ograničavanje cena dočekano na nož

U središtu ekonomske agende Kamale Haris, predsedničke kandidatkinje demokrata nalazi se predlog za borbu protiv „povećanja potrošačkih cena“, naročito na prehrambene proizvode- inicijativa koja ima za cilj da se uhvati u koštac sa prioritetom birača, inflacijom.

Ona je najavila da će raditi na snižavanju potrošačkih cena i da će „krenuti na velike korporacije koje nepravedno podižu cene“.

Iako su prednosti ovog hrabrog plana trenutno nejasne, on se suočava sa ozbiljnom kritikom od strane industrijskih grupa i nekih ekonomista. 

Prekomerno povećanje cena uopšteno se može definisati kao situacija kada prodavci naplaćuju više za proizvod nego što fer tržište nalaže na osnovu ponude i potražnje, s ciljem ostvarivanja što većeg profita.

Obično iskorišćavaju nepovoljnu situaciju, pa tako, na primer, prodavci na sportskim događajima naplaćuju dvostruko veću cenu za flašu vode kada su temperature veoma visoke.

Međutim, prema Federalnoj banci u Ričmondu, zaustavljanje povećanja cena nije „tehnički termin u ekonomiji“, što znači da se ovaj koncept ne prihvata univerzalno kao drugi ekonomski efekti poput ponude i potražnje ili obrnute veze između inflacije i nezaposlenosti.

Takođe, nije ni jasno kakvi bi bili efekti napora da se ograniči povećanje cena.

Iz štaba Kamale Haris saopšteno je u petak da planiraju da zabrane povećanje cena kako bi se borili protiv „ekstremnih cena koje nisu povezane sa troškovima poslovanja koje su Amerikanci videli u industriji hrane i prehrambenih proizvoda“, kao i da se obračuna s fuzijama i akvizicijama u industriji hrane kako bi se očuvala konkurencija.

Ipak, ostaje nejasno da li će ograničenja na povećanje cena u prodavnicama imati željeni efekat na američke potrošače, s obzirom na to da su cene hrane istorijski nestabilne i mogu rasti ili opadati zbog različitih faktora. Primera radi, manjak kiše u zapadnoj Africi može izazvati porast cena za kakao ili izbijanje ptičjeg gripa u Americi može dovesti do povećanja cena jaja.

Takođe, nije postignut konsenzus da je korporativna pohlepa jedini uzrok skakanja cena hrane: Studija Federalne banke San Franciska objavljena u maju pokazala je da „rastuće marže nisu bile glavni uzrok inflacije u poslednje tri godine“.

„Regulacija cena može biti korisna, ali je složena“, objasnio je profesor ekonomije sa Univerziteta Karnegi Melon, Feliks Koenig, za Forbes.

Dodaje da je „ključno pitanje“ da li se reguliše „nepravedno“ tržište.

Ovo je važna distinkcija s obzirom na to da plafoni cena u već konkurentnom tržištu mogu imati nepredviđeni efekat odvraćanja novih kompanija od ulaska na tržište, čime se dugoročno smanjuje konkurentnost u industriji.

„Ekonomisti se generalno protive većini kontrola cena, verujući da one proizvode skupe nestašice i viškove“, napisao je ekonomista Federalne banke St. Louis Kristofer J. Neli, u članku iz 2022. godine.

Predlog Kamale Haris za suzbijanje povećanja cena izazvao je niz kritika od ekonomskih stručnjaka sa obe strane političkog spektra.

Brian Ridl, viši saradnik u desničarski orijentisanom Menhetn Institutu rekao je za The Washington Post da „predstavlja povratak na lenje, neuspele ekonomske politike iz 1970-ih, kada se kontrola cena pokazala katastrofalnom za ekonomiju“, dok je Džejson Furman, ekonomista sa Univerziteta Harvard i zvaničnik administracije Bajdena, rekao za The New York Times: „Ovo nije razumna politika i nadam se da će se ispostaviti da je reč o puno retorike a malo stvarnosti.“

Derek Saul, novinar Forbes