Šta otkriva predlog budžeta za 2026. godinu: Metro ubrzava, beogradska luka na čekanju

Skica svih prihoda i rashoda Srbije tokom 2026. stigla je u Narodnu skupštinu. Poslanici će predlog budžeta razmatrati, kako su se čule najave, krajem ovog meseca. Razlika između priliva i troška, što se tiče samog budžeta, trebalo bi da bude blizu 300 milijardi dinara. Ukupan fiskalni deficit, u koji ulaze izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine, veći je za 37 milijardi dinara.

“Potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita, nabavku finansijske imovine i otplatu glavnice po osnovu dugova domaćim i stranim zajmodavcima za direktne i indirektne obaveze Republike Srbije iznose ukupno 1.146 milijardi dinara“, navodi se u nacrtu budžeta.

Srbija će se tokom naredne godine kod domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija i inostranih vlada zadužiti najviše 380 milijardi dinara. Kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti obezbediće najviše 320 milijardi dinara. Po potrebi, od primanja ostvarenih od emisije evroobveznica najviše 260 milijardi dinara. Od prodaje domaće finansijske imovine očekuje do 10 milijardi dinara.

Među garancijama spavaća kola

U 2026. godini Srbija namerava da izda garancije do iznosa od skoro 3,4 milijarde evra. Na spisku zajmova za koje će garantovati država je novac neophodan za nabavku 12 spavaćih kola za Srbijavoz. Kreditor je Evropska banka za obnovu i razvoj, a reč je o 42 miliona evra.

Srbijavoz planira i nabavku vozova za gradski i prigradski saobraćaj, a potreban zajam vredi 315 miliona evra.

Elektroprivreda Srbije namerava od poslovnih banaka da pozajmi 1,9 milijardi evra za izgradnju samo-balansiranih solarnih elektrana kapaciteta 1 GW.

EPS planira još tri zajma, za vetroparkove 200 miliona evra. Podrška obnovljivim izvorima energije vredna je 300 miliona evra, a izgradnja SE Kolubara A i SE Morava – 95 miliona evra. Država će garantovati tri zajma Srbijagasu, jedan Transnafti i jedan EDB-u.

Iz budžeta nekim putevim više, nekim manje novca

Budžet Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za kapitalne projekte malo je veći nego što se očekivalo dok se krojila ovogodišnja potrošnja. Naime, prema budžetu za 2025. godinu, tokom naredne godine su krupni projekti koji se vode kroz ovo ministarstvo, planirani u iznosu od 184 milijarde dinara. Novi budžet, međutim, za kapitalne poduhvate ovog ministarstva predviđa blizu 202 milijarde dinara.

Uz ogradu da su promene moguće zbog drugačije dinamike plaćanja i napretka radova, brza saobraćajnica Novi Sad-Ruma će moći da potroši milijardu više. Za nju je planirano 16,5 milijardi dinara.

Koliko će sredstava ići 2026. godine za projekat mađarsko-srpske železnice prošle godine nismo znali. U ovom budžetu za to se odvaja blizu 15 milijardi dinara.

Obilaznica na čekanju

Za nastavak obilaznice oko Beograda upisan je tek – milion dinara. Manje sredstava se planira za rekonstrukciju pruge Niš-Dimitrovgrad, nepunih 11, umesto 12 milijardi dinara.

Umesto nešto više od šest milijardi dinara, za izgradnju auto-puta Preljina-Požega planiraju se 4,2 milijarde dinara. Put Pojate-Preljina “izgubio” je samo pola miliona dinara. Zato put Ruma-Šabac-Loznica dobija još milijardu dinara.

Deonica puta Niš-Pločnik dobija 700 miliona manje. Ne piše se napredak izgradnji nove luke u Beogradu. Umesto oko 2,5 milijardi, budžet za sledeću godinu će biti 100 miliona dinara.

Više sredstava pripašće budućem mostu preko Save u Beogradu. Odvaja se 4,8 umesto 2,8 milijardi dinara.

Projekat izgradnje komunalne infrastrukture planiran je u iznosu od osam umesto 10 milijardi dinara. Nema sreće ni centralni kanalizacioni sistem u Beogradu. Umesto 6,7 planiraju se dve milijarde dinara.

Ubedljivo najveći skok u planiranju sredstava doživeo je beogradski metro. Umesto 6,5 milijardi dinara, on bi naredne godine mogao da “proguta” više od 20 milijardi dinara.

Izgradnja centra za obuku članova posade brodova je ostala sa samo 10 miliona dinara, a novac za modernizaciju železničkog sektora je prepolovljen.

Izgradnja pruge za Nacionalni stadion je planirana u iznosu od 17 milijardi dinara, a očekivalo se 15,5 milijardi dinara. Saobraćajnice za EXPO bi mogle da potroše sedam milijardi dinara dok se lane verovalo da će u 2026. koštati milijardu.

Koliko rastu plate i penzije

Kako se objašnjava u predlogu budžeta, radi održavanja kupovne moći, povećaće se minimalne zarade u dva koraka. U oktobru 2025. i januaru 2026. u ukupnom iznosu od 20,4%.

Prema zakonskoj formuli, penzije će u 2026. biti povećane za 12,2%.

“Sve navedene mere doprineće rastu lične potrošnje i povećanju budžetskih prihoda po osnovu poreza na potrošnju. Istovremeno, očekuje se i rast prihoda od oporezivanja rada, uprkos smanjenju poreskog opterećenja, kao rezultat povećanja zarada u privatnom sektoru”, obrazlaže predlagač.

Neoporezivi deo bruto zarade povećava se sa 28.423 na 34.221 dinara. Gubitak prihoda po ovom osnovu u 2026. procenjuje se na oko 24,5 milijardi dinara. Direktan gubitak budžeta je procenjen na 4,1 milijardi dinara. Gubitak lokalnog nivoa vlasti mogao bi biti 12,9 milijardi. Bez preostalih 7,5 milijardi dinara će ostati organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.

Ili će se trošiti više ili će cene rasti

Porez na dohodak projektovan je u iznosu od 150,5 milijardi dinara i veći je 7,3% u odnosu na procenjeni iznos u 2025.

„Prihodi od dividendi i ostalih oblika poreza na dohodak određeni su kretanjem ekonomske aktivnosti i zarada iz prethodne godine, Ova grupa prihoda projektovana je u ukupnom iznosu od 66,9 milijardi dinara“, navodi se.

Od poreza na dobit pravnih lica očekuje se 275 milijardi dinara. To je 9,2 milijarde više u odnosu na procenjen iznos u 2025.

“Podaci o ukupnoj profitabilnosti nisu poznati u trenutku izrade budžeta te se projekciji ovog prihoda pristupa oprezno”, napominje su u predlogu.

Porez na dodatu vrednost projektovan je u visini od 1.084 milijardi. To je nominalno povećanje od 8,2% u odnosu procenu u 2025.

“Glavna determinanta kretanja PDV je domaća tražnja vođena raspoloživim dohotkom stanovništva. Raspoloživi dohodak zavisi od kretanja zarada, penzija, socijalne pomoći i ostalih oblika dohodaka, uključujući i doznake, kao i od nivoa kreditne aktivnosti banaka ka stanovništvu”, obrazlaže se ovo očekivanje.