Šta poručuju članice AmCham: Više ulagati u obrazovanje, smanjiti korupciju i pojačati efikasnost pravosuđa
Većina članica Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) planira investicije i rast u 2024. godini, dok za bolju ocenu poslovne klime od nove Vlade očekuju veća ulaganja u obrazovanje, smanjenje korupcije, vladavinu prava i efikasnost pravosuđa, kao i posvećenost institucionalnim reformama.
Ovo su zaključci tradicionalnog godišnjeg AmCham istraživanja o poslovnoj klimi i poverenju investitora, pod nazivom “Jedanaesto prolazno vreme“, koje je danas predstavljeno javnosti.
Kompanije u okviru AmCham poslovnu klimu u zemlji ocenile su sa 2,9 (skala od 1-5) i umereno su zadovoljne, što predstavlja povećanje u odnosu na prethodne godine, ali i najbolju prosečnu ocenu poslovne klime od kada se sprovodi istraživanje.
“Prognoza poslovanja AmCham članica u narednoj godini optimističnija je u odnosu na prethodne krizne godine obeležene epidemijom koronavirusa i ratom u Ukrajini. Ovaj rast optimizma jasan je pokazatelj delimičnog oporavka ekonomije i jačanja poverenja investitora nakon kriznih godina. Međutim, veoma je važno da na dugoročnom planu, zajedno sa Vladom Srbije, radimo na sprovođenju institucionalnih reformi, posebno u oblasti sudstva, radno-pravne regulative, zatim na suzbijanju sive ekonomije i sprovođenja zelene agende”, rekao je Stefan Lazarević, predsednik UO AmCham-a.
On se nada, kako je istakao, da će buduća Vlada Srbije imati pun mandat kako bi mogla da sprovede ove institucionalne reforme, ali i da će iskoristiti priliku koju pruža EU u okviru Plana rasta koji za cilj ima integraciju regiona u ekonomskom smislu ka jedinstvenom evropskom tržištu.
Prema rečima Lazarevića, Američka privredna komora u Srbiji danas ima više od 250 članova. “Naši članovi zapošljavaju oko 112.000 ljudi i prošle godine su ostvarili promet od 20 milijardi evra. To je povećanje u odnosu na prethodni period kada su naši članovi zapošljavali 100.000 ljudi i ostvarili promet od oko 15 milijardi evra”.
Inflacija i radna snaga najveći izazovi
Zamenica izvršne direktorke AmCham-a, Amalija Pavić, predstavljajući istraživanje istakla je da je trend rasta umereno zadovoljnih kompanija, članica AmCham, postepen, ali stabilan (od 46% 2016. godine do 78% ove godine), dok je primetan i pad nezadovoljnih članica (sa 53% 2016. godine na svega 14% ove godine). “Mala i mikro preduzeća koja nisu AmCham članovi, a deo su uzorka istraživanja, dele stavove većih kompanija ocenjujući poslovnu klimu ocenom tri”.
Članice AmCham kao ključne izazove za poslovanje navode visoku stopu inflacije, dostupnost radne snage i efikasnost državne uprave. I dalje visoka stopa inflacije i njen sporiji pad u odnosu na evrozonu, predstavlja izazov za jako širok dijapazon kompanija. Dostupnost radne snage predstavlja prepreku za blizu dve trećine AmCham članica i nalazi se konstantno među dva najveća izazova u istraživanjima. Efikasnost državne uprave, treći je po značaju izazov na koji upozorava čak polovina članica. To je značajan skok u odnosu na prošlu godinu, što ukazuje na neophodnost jačeg tempa reformi koje smanjuju administrativni teret poslovanja.
Prognoza poslovanja u narednoj godini je optimističnija u odnosu na prethodne krizne godine. Povećanje poslovanja u narednoj godini i nove investicije očekuje oko dve trećine članica AmCham-a, dok polovina veruje da će doći i do povećanja broja zaposlenih. Ipak, iako je ovaj rast optimizma pokazatelj delimičnog oporavka ekonomije i jačanja poverenja investitora, nivo entuzijazma iz 2019. godine još uvek nije dostignut.
Što se tiče neophodnih reformi za dugoročni rast, članice AmCham-a već više od pet godina prepoznaju smanjenje korupcije, uspostavljanje vladavine prava i efikasnog pravosuđa kao prve prioritete u reformama koje Vlada Republike Srbije treba da sprovede u okviru sistemskog unapređenja poslovnog okruženja. Ova reforme takođe spadaju u fundamentalne reforme neophodne za dalji napredak ka EU, i korišćenje prilika iz Plana rasta EU koji je ponuđen zemljama Zapadnog Balkana.
Drugo mesto po značaju reformskih prioriteta zauzima dalja digitalna transformacija i razvoj eUprave i dosledno sprovođenje zelene agende. Treće mesto za AmCham članice zauzima suzbijanje sive ekonomije.
Mikro i mala preduzeća takođe prioritizuju institucionalne reforme, ali u nešto drugačijem redosledu – predvidiv poreski sistem i efikasna Poreska uprava njima su na prvom mestu, dok nakon toga slede smanjenje korupcije i sive ekonomije. Zatim prioritizuju fleksibilnije radne propise i transparentniji sistem javnih nabavki.
Već nekoliko godina zaredom, više od dve trećine ispitanika u okviru članstva AmCham-a (67%), ali i malih i mikro preduzeća (62%), smatra da bi obrazovanje trebalo da bude prvi prioritet za alokaciju budžetskih sredstava sa ciljem pravljenja zdravih osnova za dugoročno povećanje privrednog rasta.
Ministarka za evropske integracije, Tanja Miščević, naglasila je da su kompanije okupljene u AmCham jedan od najvažnijih partnera Vlade Srbije i “motor razvoja našeg društva”, s obzirom da je reč o ulaganjima u tehnologiju, i to uglavnom IT kompanije.
“Vlada Srbije čini sve kako bi sprovela reforme koje su, s jedne strane, obaveza Srbije na putu ka članstvu u EU, ali koje svakako predstavljaju i važan preduslov za dolazak novih investicija i unapređenje poslovanje u našoj državi. Glavne reforme na kojima Vlada Srbije radi su u oblasti vladavine prava, medijskih sloboda, evo i danas razgovaramo sa Evropskom komisijom o novoj strategiji za prevenciju korupcije, postizanju jos boljih ekonomskih i finansijskih standarda, transportu, energetici i evropskim mrežama”, istakla je ona.
Poslovna klima i integracija privreda regiona
U okviru panel diskusije o ključnim reformama za rast i razvoj privrede govorili su Kristofer Hil, ambasador SAD-a u Srbiji i Emanuele Žiofre, ambasador EU u Srbiji. Prema rečima Hila, potencijalne investitore iz SAD-a najviše zanima kakve su mogućnosti ulaganja, odnosno kakva je poslovna klima u Srbiji. On je istakao da je trenutno fokus na IT industriji, s obzirom na to da SAD postaje najveći partner Srbije u toj oblasti.
Žiofre je podsetio da je 60 odsto trgovine Srbije upravo sa Evropskom Unijom, i ukazao na to da je integracija privreda regiona ključna pre nego što zemlje zapadnog Balkana postanu deo EU. On kaže da je za povećanje BDP-a čitavog regiona za 10 odsto neophodno sprovesti reforme.