Svet nije spreman za novu pandemiju i „kreće se u pogrešnom smeru“, upozorava izveštaj SZO

Ulaganja u globalna zdravstvena istraživanja, prevenciju i pripremljenost nisu pratila sve veću učestalost i intenzitet epidemija zaraznih bolesti, pokazuje novi izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Stručnjaci upozoravaju da bi svet mogao biti manje spreman za narednu pandemiju nego što je bio za kovid.

Globalni odbor za praćenje pripravnosti, koji su osnovali SZO i Svetska banka, naveo je u izveštaju objavljenom danas da je „stvarna i kratkoročna opasnost od nove pandemije“ u tome što bi ona „pogodila svet koji je više podeljen, više zadužen i manje sposoban da zaštiti svoje stanovništvo nego što je bio pre 10 godina“.

U izveštaju se upozorava da bi, ukoliko bi nova pandemija izbila uskoro, zemlje širom sveta bile izložene potencijalno većim zdravstvenim, društvenim i ekonomskim posledicama nego tokom prethodnih pandemija. Uprkos tome što zvaničnici danas raspolažu znatno većim znanjem, alatima i resursima.

Smanjenje finansiranja

Izveštaj je pokazao da epidemije zaraznih bolesti postaju sve češće, smrtonosnije, da nanose veću štetu ekonomiji i da društva koja pogode ostavljaju „siromašnijim, nejednakijim i podeljenijim“.

Rastući troškovi, pad javnog finansiranja, rastuća nejednakost i slabljenje poverenja – između država i njihovih građana, kao i između samih država – razlozi su zbog kojih odbor podiže uzbunu, navodi se u izveštaju, koji „duboku eroziju poverenja i jednakosti“ označava kao razlog za najveću zabrinutost.

„Uprkos znatno većem znanju, alatima i resursima, putanja pandemijskog rizika kreće se u pogrešnom smeru“, navodi se u izveštaju.

Globalni odbor za praćenje pripravnosti posebno ukazuje na smanjenje finansiranja za pripremu za pandemije kao posledicu slabljenja političke pažnje. U izveštaju se navodi da države manje ulažu u globalno zdravlje i sistemsku otpornost. To „potencijalni uticaj budućih epidemija čini značajno većim“. Iako se predsednik Donald Tramp ne pominje direktno, njegova administracija je nedavno preusmerila dve milijarde dolara namenjenih globalnom zdravstvu kako bi pokrila troškove gašenja USAID-a, agencije odgovorne za vođenje američkih globalnih napora u borbi protiv zaraznih bolesti. Analiza Akademije za politiku zdravstvene bezbednosti procenjuje da bi smanjenje finansiranja moglo dovesti do oko 121.000 smrtnih slučajeva od tuberkuloze koji su mogli biti sprečeni, kao i najmanje 47.600 smrtnih slučajeva od malarije koji su mogli biti sprečeni.

Opomena sa kruzera

Pitanje je da li će svetski lideri poslušati preporuke odbora. Izveštaj daje više preporuka o tome kako politički lideri i drugi akteri mogu „promeniti pravac globalne pripravnosti“, uključujući uspostavljanje nezavisnog praćenja pandemijskog rizika, sprovođenje politika koje bi obezbedile ravnopravan pristup merama zaštite od pandemija za sve zemlje i stvaranje održivog finansiranja „koje ne bi zavisilo od godišnjih političkih pregovora“.

Pažnja sveta ponovo se ovog meseca usmerila na pripremljenost za pandemije nakon što je izbijanje retkog i smrtonosnog soja hantavirusa na kruzeru odnelo tri života. Putnici izloženi virusu već su napustili brod i vratili se svojim kućama širom sveta pre nego što su zdravstvene vlasti saznale za epidemiju. To je izazvalo zabrinutost u pola tuceta zemalja nakon što je više osoba bilo pozitivno na zaraznu varijantu hantavirusa. Globalni zdravstveni zvaničnici kontinuirano upozoravaju da varijanta, nazvana Andes, neće izazvati novu pandemiju iz više razloga – pre svega zato što zahteva blizak i dugotrajan kontakt za prenos. Incident je ipak izazvao strah i doveo do svetske akcije praćenja kontakata i obuzdavanja širenja virusa, koja za sada deluje uspešno.

Više od 10 putnika sa kruzera koji su se prošle nedelje vratili u Ameriku nalazi se u izolaciji u Nacionalnoj karantinskoj jedinici u Nebraski, gde će ostati narednih nekoliko nedelja dok traje period inkubacije virusa od 42 dana.

SZO je u subotu takođe proglasila aktuelnu epidemiju ebole u Africi „vanrednom javnozdravstvenom situacijom“, iako ona još nije dostigla kriterijume pandemije. To je, prema podacima Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), 17. epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo u poslednjih pola veka.

Meri Vitfil Rolofs, novinarka Forbes