Tankeri prestaju da ulaze u Ormuški moreuz, gorivo skuplje već od sutra
Tankeri za naftu više ne mogu da uđu Ormuški moreuz – strateški pomorski put na Bliskom istoku koji se koristi za izvoz nafte – nakon američkih i izraelskih udara u Iran i iranskih odmazdi u susednim zemljama, navodi Blumberg.
OPEC+, moćni savez zemalja proizvođača nafte, sastaje se danas. Može da razmotri povećanje proizvodnje nafte sa 137.000 barela dnevno na 411.000 barela zbog straha od poremećaja snabdevanja, prema Rojtersu.
Tranzit nafte kroz Ormuški moreuz je ranije bio ometan u periodima povećane napetosti s Iranom. Uključujući napade na tankere i zaplene brodova 2019.
Ormuški moreuz se smatra jednim od najvažnijih energetskih čvorišta na svetu, jer povezuje Persijski zaliv s drugim plovnim pravcima kroz Oman i Arapsko more. Američka Agencija za energetske informacije (EIA) navodi da 20% svetske potrošnje nafte prolazi kroz ovaj plovni put svakodnevno, sa transportom od 20,9 miliona barela dnevno. Moreuz se koristi za transport nafte i gasa u Severnu Ameriku, Evropu i Aziju, ali je prerano procenjivati dugoročne posledice zatvaranja moreuza.
„Velike količine nafte prolaze kroz moreuz, a vrlo malo je alternativnih ruta za transport nafte“, navela je ranije EIA.
Rast cene goriva pet do 10%
Cene goriva na pumpama mogle bi preći nacionalni prosek SAD od tri dolara nakon američkih vazdušnih udara na Iran. Amerikanci bi prve efekte mogli osetiti već sledeće nedelje, prema jednom analitičaru nafte.
Patrik de Han, šef analize nafte u kompaniji GasBuddy, rekao je da bi cene nafte mogle porasti pet do 10%. To bi cenu barela podiglo iznad 70 dolara nakon zatvaranja tržišta u petak na nivou od oko 65 dolara.
To bi moglo ubrzati sezonski rast cena goriva u SAD, navodi de Han. Dodao je da bi nacionalni prosek cene benzina mogao u ponedeljak prvi put ove godine dostići tri dolara po galonu.
Ipak, de Han je naglasio da cene verovatno i dalje neće biti uporedive sa velikim skokovima zabeleženim 2022. godine. Tada je potražnja porasla nakon pandemije i zbog zabrinutosti oko ruske invazije na Ukrajinu.
Šteta na iranskoj infrastrukturnoj mreži za izvoz nafte i mogući široki domet sukoba takođe mogu doprineti rastu troškova, rekao je de Han.
Iranska nafta ide u Kinu
Za razliku od američke vojne akcije protiv Venecuele ranije ove godine, koja je imala mali efekat na cene energije, sukob s Iranom ima potencijal da ostavi veći i dugotrajniji uticaj, navodi Politiko.
Oko 90% iranskog izvoza nafte ide u Kinu, prema Politiku. Stručnjaci kažu da eskalacija sukoba na Bliskom istoku može imati efekat i na globalna tržišta. I podići troškove goriva i energije za Amerikance.
„Iran je veći proizvođač nafte od Venecuele. Posledice poremećaja mogu biti veće“, rekla je Samanta Gros, direktorka inicijative za energetsku bezbednost i klimu u Brukings Institutu, za Politiko. „Ako tome dodate njihov strateški položaj na najvažnijem svetskom čvorištu za naftu, dobijate situaciju koja može imati značajan uticaj na tržište, ne samo u SAD“.
Cene goriva u SAD rastu od januara zbog sezonskih promena i u četvrtak su dostigle nacionalni prosek od 2,98 dolara. Iako je predsednik Donald Tramp u govoru o stanju nacije u utorak rekao da su cene benzina ispod 2,30 dolara u većini država, u subotu nije bilo država sa cenama ispod tog nivoa, prema podacima AAA. Cene često rastu tokom toplijih meseci zbog prelaska na letnju mešavinu benzina. Ona je skuplja, ali je potrebna u cilju smanjenja štetnih emisija.
Majk Stanson, novinar Forbes