Teški metali pronađeni u keramičkim šoljama na tržištu Srbije

Organizacije, Alternativa za bezbednije hemikalije – ALHem iz Srbije i Arnika iz Češke objavile su najnoviji izveštaj „Gutljaj koji teže pada“ o rezultatima ispitivanja koji pokazuju prekomernu migraciju olova i kadmijuma iz keramičkih šolja koje se mogu kupiti na tržištu Srbije.

Rezultati su pokazali da od ukupno 30 testiranih šolja, njih 5 (17%) nije ispunilo zahteve važećeg Pravilnika o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe koji se mogu stavljati u promet.

Kod dva uzorka dokazane se nedozvoljene vrednosti migracije olova i kadmijuma, kod dva uzorka samo olova i kod jednog jednog uzorka samo kadmijuma.

U nekoliko slučajeva, vrednosti migracije olova bile su desetine puta veće od maksimalno dozvoljenih. Olovo i kadmijum potiču prevashodno od pigmenata boja koje se koriste za bojenje i dekorisanje predmeta od keramike.

U istraživanju je dat primer da je migracija olova veća od maksimalno dozvoljene, sa spoljašnje površine šolje utvrđena kod četiri uzorka (13%) iz kompleta šolja od šest komada, poreklom iz Kine poručena putem instagram naloga uvoznika i maloprodajnog trgovca.

Analiza je pokazala da ove šoljice za kafu nisu bezbedne za korišćenje, obzirom da sa njihove spoljašnje površine 20mm od ruba (deo na koji se prislanjaju usta tokom pijenja) migrira olova u nedozvoljenim količinama, od 4 do 26 puta više od maksimalno dozvoljene migracije, kao i kadmijuma kod dva uzorka u koncentraciji koja je 1,2 puta veća od maksimalno dozvoljene.

Od ukupog broja kupljenih šolja 80% proizvedeno je u Kini (24 od 30), 13% uzoraka je proizvedeno u Srbiji (četiri od 30) i sedam odsto (dve od 30) proizvedeno u Turskoj.

Keramičke šolje su kupljene u prodavnicama širokog asortimana, specijalizovanim prodavnicama za opremanje domaćinstva, knjižarama, suvenirnicama, kineskim radnjama, zanatsko-umetničkoj radionici, ali i online sa popularnih platformi i putem instagram naloga prodavca.

Navodi se da je kupovina keramičkih šolja koje su ispitane obavljena na prodajnim mestima koja su prepoznata kao najčešća mesta kupovine ovih proizvoda, nakon analize sprovedenog anketnog istraživanja o navikama i preferencijama pri kupovini keramičkih šolja i materijala i predmeta od papira i kartona koji dolaze u kontakt sa hranom.

Ovi nalazi izazivaju zabrinutost po bezbednost potrošača i naglašavaju potrebu za pojačanim inspekcijskim nadzorom, navodi se u saopštenju.

Laboratorijska ispitivanja obavio je Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” tokom avgusta i septembra 2025. godine, akreditovanom metodom.

“Kako su keramičke šolje predmeti u kontaktu sa hranom kod kojih odavno postoji prepoznat rizik od migracije olova i kadmijuma, proizvođači nastoje da unapređuju svoje tehnologije dodavanjem dodatnog sloja glazure kao zaštitne barijere i/ili korišćenjem pigmenata koji ne sadrže olovo ili kadmijum, kako bi ispunili bezbednosne zahteve i time izbegli finansijske gubitke, urušavanje ugleda i poverenja potrošača. Ipak, na tržištu Srbije se i dalje mogu pronaći keramičke šolje koje ne ispunjavaju propisane zahteve, što predstavlja problem imajući u vidu visoku toksičnost olova i kadmijuma.”, naglašava Gordana Vraštanović Pavićević, specijalista sanitarne hemije i jedna od autorki Izveštaja.

Nalazi do kojih se došlo u ovom istraživanju zahtevaju brzu reakciju institucija, ukazuje se u saopštenju.

Organizacija ALHem je uz podršku 12 organizacija civilnog društva podnela inicijativu nadležnoj sanitarnoj inspekciji Ministarstvu zdravlja u cilju povlačenja nebezbednih šolja za koje su dostavljeni rezultati laboratorijskih ispitivanja, opoziva od potrošača i unošenja informacija o povučenim proizvodima u NEPRO sistem brzog obaveštavanja, kako bi informacije bile javno dostpune građanima Srbije.

Svetska zdravstvena organizacija je svrstala olovo i kadmijum, zbog njihove toksičnosti, među 10 hemikalija koje predstavljaju najveći rizik po javno zdravlje na globalnom nivou, što naglašava potrebu za hitnom reakcijom kada se u svakodnevnim potrošačkim proizvodima otkriju prekomerne koncentracije.

U Republici Srbiji, predmeti i materijali za kontakt sa hranom regulisani su Zakonom o predmetima opšte upotrebe1 i Pravilnikom o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe koji se mogu stavljati u promet2.

Pravilnik je poslednji put izmenjen 1989. godine u delu koji se odnosi na posuđe i ambalažu za hranu, uprkos značajnom naučnom i tehnološkom napretku.

“Važno je hitno usvajanje novog Pravilnika o materijalima i predmetima za kontakt sa hranom, zbog čega smo i predali inicijativu Ministarstvu zdravlja za ubrzano donošenje ovog propisa. Potrebno je da novi propis bude usaglašen sa EU regulativom, zasnovan na naučnim principima, evropskim i srpskim standardima i preporukama, u cilju zaštite zdravlje građana Srbije i životne sredine“, upozorava Jasminka Ranđelović, programska menadžerka ALHem-a i jedna od autorki Izveštaja.

Jedan od velikih izazova predstavlja online prodaja, kao što je kupovina putem platformi u kojem se posluje bez uvoznika i proizvod dostavlja direktno fizičkom licu, kao i kupovina putem društvenih mreža, najčešće instagram naloga, postaje sve veći problem na globalnom nivou, uključujući EU i domaće tržište.

Proizvodi koji se prodaju ovim putem, zaobilaze propisane kontrole i vrlo često su kanal za prodaju nebezbednih proizvoda, što zahteva posebnu pažnju nadležnih organa, dodaje se.

„Alarmantno je što se na tržištu i dalje mogu pronaći keramičke šolje koje otpuštaju teške metale u piće. Potrošači moraju da imaju poverenje da su proizvodi koje kupuju bezbedni. Osiguranje zaštite potrošača širom Evrope zahteva efikasan regulatorni nadzor, pravilnu primenu propisa i usklađeno zakonodavstvo koje poštuje najviše standarde bezbednosti“, dodaje Markéta Möller, iz Arnike, specijalista za toksične supstance u potrošačkim proizvodima.

Građanima se preporučuje da izbegavaju keramičke šolje koje su dekorisane naročito jakim bojama na unutrašnjoj površini i na spoljašnjoj površini do samog ruba i da ne koriste oštećene šolje, niti one koje su promenile boju posle nekoliko pranja.

„Iako je cilj da se podrže mali proizvođači u Srbiji uključujući i umetničke radionice, kupovinom treba zatražiti potvrdu da je proizvod ispitan i bezbedan“, dodaje se kao preporuka u ovom istraživanju.

Za proizvođače, odnosno privredne subjekte je data preporuka da gotove proizvode ne treba stavljati u promet, pre završenog laboratorijskog ispitivanja i potvrde da su šolje bezbedne za upotrebu i usklađene sa propisima. 

U istraživanju se navodi da keramičke šolje sa različitom dekoracijom predstavlju različite proizvode i potrebno ih je zasebno ispitivati.

Proizvođač keramičkih šolja koji planira izvoz u EU, treba da obavi ispitivanje u skladu sa propisima i metodama koje su relevantne za propise u EU, u laboratorijama koje vrše takva ispitivanja, i tek nakon potvrde da je proizvod usaglašen sa propisima treba da organizuje izvoz.

Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta „Edukacija mladih za ekološki odgovornu Srbiju“, uz finansijsku podršku Programa za promociju tranzicije Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike.

Pored organizacija ALHem i Arnika, u projektu su učestvovale udruženja mladih i za mlade Protecta iz Niša i BUM iz Bečeja, kao i zainteresovani mladi aktivisti, koji su učestvovali u edukaciji, odabiru uzoraka za istraživanje i podnošenju inicijative ka nadležnoj instituciji, dodaje se u saopštenju.