Toksični ftalati prisutni u proizvodima u Srbiji: Kontrole nema, u dečijim kabanicama nađene količine 500 puta veće od dozvoljenih

Iako je dokazano da ftalati u proizvodima od mekane plastike štetno utiču na zdravlje, na tržištu Srbije još uvek ima proizvoda za svakodnevnu upotrebu u čijem sastavu se nalazi prekomerna količina toksičnih ftalata, pokazalo je najnovije istraživanje.

Alternativa za bezbednije hemikalije (ALHEM), organizacija koja okuplja biohemičare i druge stručnjake i zalaže se za bezbednu upotrebu opasnih hemikalija, predstavila je danas svoj izveštaj o prisustvu ftalata u proizvodima od plastike „Mekana plastika, gruba istina 2“ i pozvala nadležne institucije da primenjuju propis koji je Ministarstvo zaštite životne sredine  usvojilo i zaštite zdravlje građana.

Iako je propis o zabrani prekomernog prisustva ftalata na snazi već godinu i po dana, nijednom nije obavljena kontrola proizvoda na tržištu, rečeno je na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen izveštaj.

Naime, laboratorijska analiza 30 proizvoda široke potrošnje napravljenih od PVC plastike, kupljenih u prodavnicama u Beogradu, pokazala je da se u 63 odsto proizvoda (u 19 od 30 ispitivanih) nalazi veći procenat ftalata od dozvoljenog, pri čemu su se koncentracije kretale od 0,15% do čak 50 %.

Nedozvoljene količine ftalata i u proizvodima za decu

Najviši procenat ftalata nađen je u dečjoj kabanici (više od 50 odsto), što je 500 puta više od dozvoljene količine, upozorili su predstavnici Alhema.

Govoreći o rezultatima laboratorijskog ispitivanja 30 proizvoda kupljenih u prodavnicama, Jasminka Ranđelović iz Alhema objasnila je da je prekomerna količina ftalata pronađena i u školskim rančevima, torbicama za devojčice, neseserima, ciradi od PVC materijala, veštačkoj koži, bokserskim rukavicama, samolepljivoj PVCfoliji, patosnicama za automobil, zidnim oblogama, bravi za bicikl.

Recimo, u jednom uzorku, u bravi za bicikl, pronađena su dva ftalata, DBP (4,7 %) i DIBP (23,7%.)

BBP nije detektovan ni u jednom od testiranih proizvoda u koncentracijama iznad 0,1%.

Alarmantno je to što se ftalati nalaze u proizvodima koje uglavnom koriste deca i omladina, rečeno je na predstavljanju izveštaja.

Pored toga, ovi ftalati su pronađeni u materijalima kao što je veštačka koža koja se može koristiti za različite namene, uključujući zatvorene dečje igraonice, nameštaj i modne aksesoare, a izloženost u tim slučajevima je potencijalno visoka, navodi se u izveštaju Alhema.

Inspekcija ne kontroliše i ne povlači sporne proizvode

Iako je Srbija prošle godine ograničila prisustvo četiri toksična ftalata u proizvodima na 0,1 odsto i tako uskladila domaću regulativu sa EU propisima, još uvek nijedna inspekcija ne kontroliše tržište i ne povlači sporne proizvode, upozorili su predstavnici Alhema.

U okviru ovog istraživanja, ispitivano je prisustvo sledećih ftalata u proizvodima napravljenim od mekane plastike (uglavnom PVC) na tržištu Srbije: bis(2-etilheksil) ftalata (DEHP), dibutil ftalata (DBP), benzil butil ftalata (BBP) i diizobutil ftalata (DIBP).

Uzorkovani proizvodi nabavljeni su u maloprodajnim objektima u Beogradu u julu 2024. godine. Laboratorijska ispitivanja sadržaja ftalata obavio je Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ u avgustu 2024. godine.

Evropska unija je od 8. jula 2020. godine uvela zabranu stavljanja u promet proizvoda za svakodnevnu upotrebu koji sadrže, pojedinačno, ili u bilo kojoj kombinaciji DEHP, DBP, BBP i DIBP u koncentraciji jednakoj ili većoj od 0,1% masenog dela u plastificiranom materijalu proizvoda, navodi se u izveštaju Alhema.

Ove supstance spadaju u najčešće korišćene omekšivače plastike (plastifikatore), dokazano poseduju svojstva toksičnosti po reprodukciju i mogu izazvati poremećaje funkcije hormonskog sistema, što predstavlja značajan rizik za zdravlje.

Ftalati u procentu većem od 0,1 % zabranjeni od prošle godine

Ovo ograničenje je transponovano u propise Srbije, što znači da je stavljanje u promet proizvoda koji sadrže ove ftalate u koncentraciji jednakoj ili većoj od 0,1% na tržište Srbije zabranjeno od 8. jula 2023. godine.

Naročito zabrinjava činjenica što se ovi ftalati nalaze u nekim od uzorkovanih proizvoda koje najčešće koriste deca i mladi.

„S obzirom na to da smo identifikovali neusaglašene proizvode na našem tržištu, obavestili smo nadležne inspekcijske organe koji vrše nadzor nad Zakonom o hemikalijama, zahtevajući da se sprovede vanredni inspekcijski nadzor i povuku sa tržišta neusaglašeni proizvodi, kao i opoziv od potrošača. Takođe je od ključnog značaja da se pojača inspekcijski nadzor i drugih PVC proizvoda za opštu upotrebu, i to ne samo na graničnim prelazima prilikom uvoza, već na unutrašnjem tržištu Srbije“, navodi se u izveštaju Alhema.

Osim toga, organizacija ALHEM je Ministarstvu za zaštitu životne sredine pre mesec i po dana predala inicijativu da se i u elektronskoj i električnoj opremi ograniči prisustvo četiri toksična ftalata, kako je to urađeno i u zemljama EU, ali do sada nije bilo reakcije na ovaj predlog.

U ovu opremu spadaju kablovi, kompjuterska oprema, slušalice i slični proizvodi koje građani svakodnevno koriste i tako se izlažu toksičnom uticaju ftalata. I Kina je, takođe, ograničila prisustvo ove grupe ftalata u proizvodima od mekane plastike.

Nije jasna nadležnost inspekcija– nijedna kontrola nije obavljena

„Tražimo od Ministarstva za zaštitu životne sredine da ograniči prisustvo ftalata u elektronskoj i električnoj opremi, jer u toj grupi proizvoda i dalje nije zabranjeno prisustvo ovih toksičnih supstanci. Ali, tražimo i da nadležna inspekcija redovno kontroliše tržište i povlačipotrošačke proizvode sa većim prisustvom ftalataod dozvoljenog, a da proizvođači počnu da koriste bezbednije alternative umesto toksičnih ftalata. Ako zabrana ostane samo na papiru, a niko ne kontroliše tržište, kao sada, nismo ništa uradili“, rekla je Jasminka Ranđelović, biohemičarka i program menadžerka u organizaciji ALHEM.

Ona je objasnila da je ALHEM nedavno organizovao stručnu debatu kojoj su prisustvovali i republički inspektori koji sprovode nadzor nad Zakonom o hemikalijama, ali da se ispostavilo da nije jasno koja inspekcija je nadležna za kontrolu primene zabrana i ograničenja opasnih hemikalija u proizvodima za svakodnevnu upotrebu i njihovo povlačenje sa tržišta.

Iako je propis o zabrani prekomernog prisustva ftalata na snazi već godinu i po dana, nijednom nije obavljena kontrola proizvoda na tržištu, rečeno je na konferenciji prilikom predstavljanja izveštaja.

Jan Šamanek, iz Evropske mreže za zaštitu životne sredine, rekao je da je regulativa EU po pitanju prisustva ftalata u proizvodima izuzetno stroga ali i da je onlajn prodaja povećala rizike, jer je mogućnost kontrole manja.

Odgovornost je na snabdevačima, a to znači svima koji su u lancu plasiranja proizvoda, od proizvođača, preko uvoznika i distributera, do maloprodaje.

Upozorenje za potrošače

Predstavnici ALHEM-a pozvali su građane da ne kupuju proizvode od mekane PVC plastike, koji imaju oznaku za recikažu sa brojem 3, kao i da se opredeljuju za proizvode koji imaju eko-oznake, kao što je EU Ecolabel. 

Ftalati, a naročito ortoftalati4 , su najčešće korišćeni plastifikatori u svetu, a godišnja potrošnja iznosi 8,4 miliona tona. U Evropskoj uniji se godišnje upotrebi više od 900.000 tona plastifikatora. Više od 85% svih plastifikatora u Evropi se koristi u fleksibilnim PVC predmetima, najviše u građevinarstvu, automobilskoj industriji, u sektorima proizvodnje žica i kablova, navodi se u izveštaju Alhema.