Tramp ponovo obećava objavljivanje dokumenata o ubistvu Kenedija: Šta je zaista rekao
Novoizabrani predsednik Donald Tramp je tokom predsedničke kampanje izjavio da namerava da objavi preostale arhivirane, nekada poverljive dokumente, o ubistvu predsednika Džona F. Kenedija. On je i tokom prvog predsedničkog mandata odložio njihovo objavljivanje nakon sličnog obećanja.
Robert F. Kenedi Mlađi, koji je sada nominovan za mesto u Trampovom kabinetu, odustao je od svoje nezavisne predsedničke kandidature i podržao Trampa u avgustu. Nakon toga, Tramp je tokom mitinga u Arizoni izjavio da će pokrenuti komisiju za proučavanje pokušaja atentata. I da će joj naložiti da objavi sve preostale dokumente o Kenedijevom ubistvu. U znak „počasti“ njegovom nećaku, Kenediju Mlađem.
Skoro svi (99%) od miliona arhivskih materijala vezanih za istragu o atentatu su dostupni. Ali, hiljade dokumenata i dalje ostaju poverljivi ili delimično redigovani.
Uticaj Kenedija Mlađeg?
Kenedi Mlađi je tražio njihovo objavljivanje. U petak je, na 61. godišnjicu atentata, na Tviteru podelio citat Džona F. Kenedija: „Sama reč ‘tajnost’ je odbojna u slobodnom i otvorenom društvu“. Dodao je crno-belu fotografiju dvojice Kenedija. Međutim, nije jasno da li se direktno osvrće na te dokumente.
Tramp je prvi put obećao da će objaviti kompletne arhive tokom svog prvog predsedničkog mandata. Na mreži X objavio je 2017. da želi „veliku transparentnost“ i da se nada da će „skoro sve biti dostupno javnosti“. Ipak, kasnije je odložio objavu navodeći zabrinutost za nacionalnu bezbednost u jednom memorandumu Bele kuće.
Tokom kampanje za predsedničke izbore 2024, Tramp je u podkast intervjuima ponovo govorio o neobjavljenim dokumentima. Rekao je da planira da ih otvori „odmah“ ako bude izabran. U intervjuu iz oktobra s komičarem Džoom Roganom, Tramp je izjavio da su ga „dobri ljudi“, poput bivšeg državnog sekretara Majka Pompea, savetovali da odloži objavu kako bi zaštitio ljude koji su „radili za vladu“ ili su „nekako bili umešani“. Ipak, smatra da će „biti u redu“ da se ostatak dokumenata objavi.
U epizodi podkasta „All In“ iz juna, Tramp je rekao da ima „ideju“ šta preostali dokumenti sadrže. Dodao je da CIA nije tražila odlaganje, ali da je verovatno stajala iza tog zahteva. „Verovatno“ bi radije želela da on ne objavi preostale informacije.
Ubistvo Kenedija
Predsednik Kenedi je ubijen u Dalasu pre 61 godinu, u vreme zategnute geopolitičke situacije. Njegov ubica, Li Harvi Osvald, ubijen je dok je bio u policijskom pritvoru ubrzo nakon hapšenja, što je sprečilo dobijanje objašnjenja za atentat. Kao odgovor na to, predsednik Lindon B. Džonson je 1964. osnovao Vorenovu komisiju za istragu, koja je zaključila da nije bilo šire zavere u vezi s ubistvom. Uprkos tome, kombinacija ovih faktora dovela je do brojnih teorija zavere. Ličnosti poput Rogana, koje su zainteresovane za zavere, pozivale su na objavljivanje preostalih dokumenata. Veruju da bi oni mogli pružiti dodatnu jasnoću.
Koliko dokumenata je ostalo u arhivi
Više od 3.000 dokumenata i dalje nije objavljeno ili su redigovani, s informacijama poput imena ili adresa koje su zacrnjene, prema navodima AP-a. To je zato što su materijali Vorenove komisije i drugih relevantnih državnih organa premešteni u Nacionalni arhiv u skladu sa Zakonom o arhivi dokumenata o atentatu na predsednika Džona F. Kenedija iz 1992. godine.
Prema tom zakonu, više od pet miliona dokumenata uneto je u zbirku, s pravnom obavezom da se objave 2017. godine. Osim ako informacije ne predstavljaju rizik po nacionalnu bezbednost. Politiko je 2022. godine izvestio, pozivajući se na zahteve FOIA, da su međubirokratske borbe zadržale te dokumente redigovanim. Mnoge od tih intervencija postoje kako bi se zaštitili životi doušnika u istrazi. Tramp je objavio oko 50.000 dokumenata, a predsednik Džo Bajden je objavio oko 15.000. Takođe je dvaput odložio rok za objavu kao predsednik. „Kao što sam ponavljao tokom svog predsedništva, u potpunosti podržavam cilj zakona da maksimizira transparentnost objavljivanjem svih informacija u vezi s atentatom“, rekao je Bajden u konačnom memorandumu Bele kuće iz 2023. godine.
Beskorisne informacije?
Stručnjaci uglavnom tvrde da najnoviji objavljeni dokumenti nisu doneli revolucionarne informacije, izveštava AP. Međutim, neki dokumenti sadrže intrigantne detalje, poput imena CIA agenta koji je pratio Osvaldovu poštu, prema pisanju Njujork Tajmsa, koji citira intervjue sa stručnjacima. Na primer, to ime je donekle korisno, ali i beskorisno jer je ta osoba mrtva decenijama. Ova objava, međutim, ukazuje na to da su obaveštajne agencije radile na tome da spreče da te informacije dospeju u javnost, rekao je Džeferson Morli, autor i urednik „JFK Facts“, za Njujork Tajms.
Stiven Pastis, novinar Forbes