Tramp promenio retoriku o kraju rata u Iranu: Nafta drastično pala, berza pozitivno reagovala
Predsednik SAD Donald Tramp i potpredsednik Džej Di Vens donekle su se razišli u stavovima o odluci Trampove administracije da zajedno sa Izraelom izvede napad na Iran. To je juče rekao predsednik novinarima u ponedeljak. Napomenuo je da Vens nije bio toliko entuzijastičan u vezi sa tim vojnim potezom.
Na pitanje da li je bilo neslaganja sa Vensom oko Irana, predsednik je odgovorio „ne“. Ali je dodao da je Vens „filozofski bio pomalo drugačiji od mene“ po pitanju rata.
Tramp nije dodatno objasnio o kakvim se razlikama radi dok je govorio na konferenciji za novinare u ponedeljak popodne, gde je odgovarao na brojna pitanja, uglavnom usmerena na rat sa Iranom.
Predsednik je naveo da je Vens „možda bio manje entuzijastičan oko toga da se ide u akciju, ali je ipak bio prilično entuzijastičan“.
Tramp je odbio da pruži detalje o tome da li bi SAD mogle da ciljaju novog iranskog vrhovnog vođu Modžtaba Hamneja. On preuzima tu funkciju nakon što je njegov otac Ali Hamneji ubijen u izraelskom napadu.
Razgovor s Putinom, kraj rata „uskoro“
Tramp je rekao da je juče razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimir Putin. Tvrdi da Putin želi da bude od pomoći, samo nekoliko dana nakon što su američki zvaničnici naveli da Rusija pruža obaveštajne podatke Iranu. Uključujući satelitske snimke lokacija američkih resursa na Bliskom istoku.
Tramp je rekao da veruje da će rat sa Iranom biti završen „uskoro“. Tvrdi da je „sve što imaju nestalo“. I da su Sjedinjene Države ispred prvobitnog vremenskog okvira od četiri do pet nedelja za trajanje sukoba.
Oprečne izjave, obe tačne?
Te izjave usledile su nakon što je ministar odbrane Pit Hegset u intervjuu za emisiju 60 Minuta, emitovanom u nedelju, rekao o Iranu: „Ovo je tek početak“. Na pitanje koja je izjava tačna – njegova ili Hegsetova – Tramp je odgovorio: „Mislim da možete reći da su obe“. Protumačio je Hegsetovu izjavu kao početak izgradnje nove države.
Tržišta reagovala na Trampove izjave
Tramp je juče za CBS Njuz rekao da je rat u Iranu „u suštini završen, skoro potpuno“. To je dovelo do snažnog rasta akcija i pada cena nafte nakon njihovog naglog skoka.
Indeksi Dau Džons, Nasdak i S&P 500 pali su i do 1,3% rano u ponedeljak. Ipak, svi su završili dan u plusu do zatvaranja tržišta.
U međuvremenu, američka referentna nafta West Texas Intermediate trgovala se oko 85,25 dolara po barelu u 16 časova po istočnom vremenu. To je pad od 28% u odnosu na vrhunac tokom noći.
Indeks Brent nafte pratio je kretanje WTI nafte, spustivši se na 88,62 dolara nakon što je ujutru dostigao najviši nivo u poslednje četiri godine.
Cena nafte ranije je dostigla čak 119,48 dolara ubrzo posle ponoći. To je rast veći od 30% i najviši nivo od jula 2022. godine, kada su poremećaji u snabdevanju izazvani ruskom invazijom na Ukrajinu i popuštanje restrikcija iz vremena pandemije povećali potražnju.
Skok cena nafte i goriva delimično je povezan sa poremećajima u Ormuskom moreuzu, ključnoj ruti za transport nafte na Bliskom istoku. Tramp je juče rekao da njegova administracija razmatra mogućnost preuzimanja kontrole nad tim vitalnim prolazom.
Predsednik je navodno rekao da njegova administracija razmatra preuzimanje kontrole nad Ormuskim moreuzom.
Rast cena goriva
Prosečna cena galona benzina u Americi porasla je 17,5% otkako su SAD i Izrael počeli napade na Iran, prema podacima kompanije GasBuddy.
Tramp je rast cena benzina okarakterisao kao „veoma malu cenu koju treba platiti“.
Predsednik je takođe skok cena predstavio kao privremenu pojavu koja će se brzo ispraviti nakon završetka američkih vojnih operacija u Iranu.
Tramp je prvobitno rekao da bi sukob mogao da traje nedeljama. Centralna komanda SAD nagovestila je da bi mogao da potraje do septembra, prema navodima medija Politiko.
Uticaj sukoba na tržište nafte uglavnom je posledica ozbiljnih poremećaja u Ormuskom moreuzu. Sjedinjene Države dobijaju samo mali deo svoje nafte iz pošiljki koje prolaze kroz ovaj prolaz. Ali, oko 25% svetske nafte koja se transportuje morem prolazi kroz ovu „usku tačku“, prema podacima Međunarodne agencije za energiju.
Antonio Pekenjo IV, novinar Forbes