Tramp protiv Bajdena: Kako je izgledala američka ekonomija tokom njihovih mandata
Održana je prva debata predsedničkih kandidata u SAD-u. Bivši predsednik Donald Tramp i aktuelni predsednik Džo Bajden odmerili su snage u debati CNN-a, a iako tek treba videti kako će ona uticati na odluke američkih glasača, jedno je sigurno: Amerikancima je najvažnije pitanje – ekonomija.
Glasači u SAD-u obično kažnjavaju predsednike u čijim je mandatima ekonomija loša. Ipak, bez obzira na to ko sedi u slavnoj Ovalnoj kancelariji, stvarna moć predsednika nad ekonomskim uslovima je ograničena. Glavna figura koja upravlja ekonomskim rastom i inflacijom nije predsednik, već čelnik američkih Federalnih rezervi odnosno centralne banke.
Forbes analizira kako je ekonomija izgledala tokom mandata dvojice kandidata.
BDP
I u Bajdenovom i u Trampovom mandatu američka proizvodnja je snažno rasla. BDP je tokom Trampovog mandata rastao za 2,7 odsto, a za vreme Bajdenovog boravka u Beloj kući 3,5 odsto. Godišnja stopa rasta Trampove ekonomije tokom sve četiri godine iznosi 1,4 odsto i nešto je slabija od Bajdenovih rezultata, no treba uzeti u obzir da je pandemija koronavirusa 2020. godine donela snažan šok. Rast za vreme Bajdenovog mandata iznosio je 5,9 odsto 2021. godine, potom usporivši na 1,9 odsto 2022. i 2,5 odsto 2023. godine.
Berza
Akcije su imale bolje rezultate za vreme Trampovog mandata, iako je rast bio snažniji od proseka tokom obe administracije. S&P indeks je zabeležio godišnji rast od 10,8 odsto nakon Bajdenovog dolaska u Belu kuću 2021. godine, dok je pod Trampom rast iznosio 14,1 odsto. Sigurno nije došlo do bilo kakvog kraha kakav je Tramp predviđao u slučaju Bajdenove pobede 2020. godine.
Inflacija
Inflacija je tokom Bajdenove administracije bila značajno lošija: rasla je za 19,9 odsto u prvih 41 meseci Bajdenovog mandata, u poređenju sa 5,4 odsto u istom intervalu tokom Trampove administracije. Godišnja inflacija 2022. je dosegla najviši nivo u poslednje četiri decenije – devet odsto – no potom je pala na oko tri odsto. Bajden je rast inflacije objasnio kao posledicu krize izazvane pandemijom, kao i rata u Ukrajini.
Tržište rada
Tržište rada bilo je vrlo snažno i u Trampovom i u Bajdenovom mandatu. Nakon što je Bajden preuzeo ulogu predsednika, zaposlenost je porasla za 11 odsto, prosečna plata 17 odsto, a nezaposlenost je pala s 6,7 na četiri odsto. Veliki znak snage je činjenica da se rast poslova poklopio s povećanjem kamatnih stopa, koje obično štete tržištu rada. Najimpresivnija Trampova postignuća možda su pad nezaposlenosti krajem 2019. i početkom 2020. godine s 4,7 na 3,5 odsto, što je bio najniži nivo od 1969. godine. Tokom Trampovog mandata rasle su i plate, i to za 15 odsto.
*Posebna napomena zbog koronavirusa
Veliki deo porasta tržišta rada za vreme Bajdenovog mandata može se objasniti oporavkom ekonomije nakon pandemije, budući da je nezaposlenost u februaru 2020. godine iznosila samo 3,5 odsto, a broj zaposlenih Amerikanaca porastao je za tek četiri odsto. Bajden se uglavnom fokusira na podatke pomalo iskrivljene zbog vanredne pandemijske situacije, dok tržište rada za vreme Trampovog mandata snažno zavisi od perioda koji se posmatra: poremećaji izazvani pandemijom poništili su veliki deo nominalnog napretka, budući da je nezaposlenost nakratko u aprilu 2020. godine dosegla rekordnih 14,9 odsto i izazvala smanjenje broja radne snage između decembra 2016. i decembra 2020. godine.
Potrošači
Raspoloženje potrošača prošlog je meseca bilo niže nego i u jednom trenutku tokom Trampovog mandata, pokazuje anketa Univerziteta Mičigen, budući da Amerikanci još uvek osećaju posledice inflacije uprkos snažnom ekonomskom rastu i rekordnom rastu na berzi. Stopa lične štednje (procenat koji građanima ostane od plate nakon poreza i plaćanja troškova) u aprilu je iznosila 3,6 odsto, što je manje od polovine u odnosu na 7,7 odsto iz aprila 2019. godine.
Cene goriva
Prosečna cena galona goriva pala je s 2,37 dolara na 2,28 dolara od decembra 2016. do 2020. godine, dok je do prošle nedelje porasla na 3,58 dolara, pokazuje administracija za energetske podatke. Cene goriva porasle su na rekordnih više od pet dolara po galonu 2022. godine nedugo nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. Tada su cene goriva snažno porasle u čitavom svetu, budući da SAD i njegovi saveznici više nisu kupovali naftu od Rusije, trećeg najvećeg proizvođača nafte na svetu.
Državni dug
Nacionalni dug savezne vlade sada iznosi 34,75 biliona dolara, što je 25 odsto više u odnosu na sam početak Bajdenovog mandata. Tokom Trampovog mandata on je porastao za neverovatnih 39 odsto – u januaru 2017. godine iznosio je 19,95 biliona dolara. Ukupan dug SAD-a od fiskalne 2021. do fiskalne 2023. godine iznosio je 5,85 biliona dolara, dok je od 2017. do 2019. iznosio 2,43 biliona, a samo 2020. godine rekordnih 3,13 biliona dolara.
Istraživanja pokazuju kako Amerikanci po pitanju ekonomije više veruju Trampu, dok Bajden uživa najmanje poverenje građana još od Džordža Buša mlađeg 2008. godine, perioda snažne recesije, pokazala je anketa Galupa.
Ovakvo nepoverenje zadržalo se uprkos velikim uspesima Bajdenove administracije: rekordnim cenama akcija, snažnim rastom BDP-a i uspehom politika poput zakona CHIPS nakon kojeg je usledila renesansa veštačke inteligencije.
Širenje dezinformacija
Tramp i njegovi saveznici negiraju rast poslova u Bajdenovoj administraciji, opisujući ga kao “skoro stoodstotni rezultat ilegalne imigracije” – što je potpuno netačno. Ipak, broj radnika koji su rođeni u SAD-u pod Bajdenom je porastao za 2,2 odsto, dok je broj radnika rođenih izvan SAD-a porastao za 16,2 odsto, iako su ti radnici u zemlju ušli potpuno legalno.
Dezinformacije se šire i u razgovorima o inflaciji. Tramp neistinito tvrdi kako je u poslednjih nekoliko godina zabeležena najgora inflacija u istoriji SAD i kako ona u Bajdenovom mandatu iznosi gotovo 50 odsto. Nijedna od te dve tvrdnje nije ni blizu istini.
Ipak, i Bajdenove pristalice su iskrivljavale istinu po pitanju inflacije. Sam Bajden nedavno je rekao kako je inflacija iznosila 9,1 odsto kada je on postao predsednik (u januaru 2021. godine godišnja inflacija merena indeksom potrošačkih cena iznosila je 1,4 odsto).
Derek Saul, novinar Forbes