Trampu se priviđaju „hiljade milijardi“ od novih carina: Ovo je prava brojka
Predsednik Donald Tramp juče je izjavio da njegove carine donose „bilione dolara“ (hiljade milijardi). To se poklapa s procenama nekih ekonomista o prihodu koji bi ove dažbine mogle da generišu. Ali, u narednoj deceniji, a ne do sada ove godine.
„Bilioni dolara se prikupljaju od carina“, napisao je Tramp na mreži Truth Social. Sugerisao je da njegove dažbine „nisu izazvale inflaciju, niti bilo kakve druge probleme za Ameriku, osim ogromne količine GOTOVINE koja se sliva u blagajnu našeg Trezora“.
Tramp, međutim, izostavlja činjenicu da carine plaćaju američke kompanije za uvoz strane robe. A te troškove na kraju snose potrošači u SAD.
Nove carine donele tek 96 milijardi
Sjedinjene Američke Države su do sada u ovoj fiskalnoj godini, koja se završava u septembru, prikupile 142 milijarde dolara od carina, prema podacima Ministarstva finansija objavljenim juče. Od kada su Trampove carine stupile na snagu u aprilu, one su donele oko 96 milijardi dolara prihoda. U julu su carinske dažbine skočile na 28 milijardi dolara, što je godišnji rast od 273%. Carine su iznosile 27 milijardi u junu, 22 milijarde u maju i 16 milijardi u aprilu.
Pre aprilske najave, carine su u martu iznosile osam milijardi dolara, a u februaru i januaru po sedam milijardi dolara. Carinske dažbine predstavljaju namete koje uvoznici plaćaju u međunarodnoj trgovini. To znači da kompanije, preduzeća ili pojedinci u SAD moraju da plate dažbine prilikom ulaska robe u zemlju. Potrošači obično snose teret ovih troškova, jer kompanije prilagođavaju cene da bi nadoknadile ili apsorbovale efekat carina.
Procena ministra finansija
Čak je i ministar finansija Skot Besent ovog meseca za MSNBC izjavio da očekuje kako će carine donositi 300 milijardi dolara godišnje. Dodao je da „postoji šansa da taj iznos bude i veći“ 2026. godine. Poreska fondacija (Tax Foundation) procenjuje da bi Trampove carine u narednih 10 godina donele oko 2,5 biliona dolara. One bi verovatno povećale cene dobara i troškove za prosečno domaćinstvo za gotovo 1.300 dolara u 2025. i 1.700 dolara u 2026. Komitet za odgovoran savezni budžet (CRFB), neprofitna organizacija za javne politike, očekuje da će Trampove carine doprineti američkom BDP-u sa 2,8 biliona dolara do fiskalne 2034. godine, ukoliko ostanu na snazi.
Inflacija je u julu pala na niži nivo od očekivanog, na 2,7%, iako su osnovne potrošačke cene — pokazatelj koji isključuje hranu i energiju — porasle za 3,1% na godišnjem nivou. To je isti nivo kao u januaru, najviši ove godine. Čini se da su Trampove carine ipak povećale cene. Neki ekonomisti upozoravaju da bi ove dažbine mogle da podignu troškove do kraja godine. Glavni američki ekonomista u Džej Pi Morgan Čejsu, Majkl Feroli, naveo je u jednoj analizi početkom godine da bi Trampove carine mogle dovesti do „značajno većih povećanja“ potrošačkih cena i više inflacije u nekom trenutku ove godine. Predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel rekao je prošlog meseca da je američka ekonomija u „solidnoj poziciji“, ali da „ostaje da se vidi“ kakav će biti efekat carina na privredu i inflaciju.
Taj Raš, novinar Forbes